Smokva raste kao listopadno drvo ili grm sa širokom razgranatom krošnjom. Vodi poreklo iz toplijih klimatskih zona jugozapadne Azije. U zavisnosti od sorte, rađa jednom ili dva puta godišnje. Prva berba je obično u junu, a druga, koja je bogatija, počinje krajem avgusta i traje do jeseni. Poslednji plodovi mogu da se uberu i u novembru.

Bogat i slatkast ukus smokve savršeno se uklapa u razne kulinarske kreacije. Slaže sa slanim ukusima, poput ovčijeg ili kozjeg sira, pršute ili šunke. Dodaje se jelima od živinskog mesa, ribe ili testeninama. Od svežih smokava prave se kompoti, pekmez i slatko. Gastronomski znalci širom sveta ovo voće kombinuju s drugim namirnicama i tako kreiraju fantastične, sasvim nove ukuse.  

U mediteranskoj kuhinji smokve se često služe kao predjelo sa pršutom i parmezanom, a kao poslastica najčešće se kombinuju sa grožđem, orasima, pistaćima, lešnicima i bademima. Sveže smokve filuju se sirnim namazima, medom i marcipanom, kuvaju u slatkom crvenom vinu ili šećernom sirupu sa dodatkom cimeta, vanile i limuna.  

Dragocene su i suve smokve. Ove zlataste, neodoljivo slatke pogačice sadrže antioksidante, vitamine, minerale… Blagotvorno deluju na poboljšanje koncentracije, jačanje kostiju, ali i u borbi protiv depresije i stresa. Zbog visokog sadržaja magnezijuma i kalcijuma, suve smokve jačaju imunitet, čuvaju nervni sistem i kosti. Predstavljaju pravi izbor za trudnice i žene u postmenopauzi. Nutritivno su vredan obrok za sportiste rekreativce i profesionalce. U kombinaciji s orašastim plodovima mogu poslužiti kao idealna užina.  

Sa berbom ne treba kasniti, jer za smokvin plod je karakteristično da vreme od početka zrenja do prezrelosti traje kratko – samo dva do tri dana. Plod koji ostane duže na stablu brzo opada i postepeno truli. Takođe, nije dobra ni prerana berba. Smokve koje se uberu zelene ne mogu naknadno dozreti. Najbolje je da se vreme berbe prilagođava nameni plodova. Za potrošnju u svežem stanju beru se potpuno zreli, delimično zreli plodovi dobri su za konzervisanje, odnosno kompote, a za sušenje najbolje je plodove brati kada se počnu smežuravati na drvetu.

Plodovi iste sorte ne sazrevaju istovremeno, pa se berba obavlja u više navrata. Najbolje je da se to radi ručno.

Plodovi smokve ne podnose skladištenje u običnim uslovima. Za tu namenu najpogodnije su hladnjače. Prema navodima stručnjaka, mogu se sačuvati do mesec dana, na temeraturi od 0 do 5 Celzijusovih stepeni, uz relativnu vlažnost 85-90 procenata i  slabu cirkulaciju vazduha.