Putešestvije u Republiku Srpsku nikako ne može da bude prosti i pusti turizam, jer obavezno bude garniran opravdano očekivanim, a ispostavlja se i doživljenim, gastronomskim senzacijama.
Put preko zelene, u ranu zimu ipak samo mutne i brze Drine, vodi nas preko Srema, Mačve i konačno Pavlovića ćuprije, gde nas, čim se pređe most, s leve strane puta dočekuje etno selo Stanišići, jedna od najomiljenijih turističkih destinacija za sve one koji se zapute ka Bosni i Hercegovini. Ipak, put nas vodi dalje, ispod Distrikta Brčkog novim, fenomenalnim putem ka Modriči i Doboju, ne bismo li se od njega novim autoputem domogli gospodske Banjaluke.
Banjaluka u starom sjaju
Banjalučani su posebno ponosni na činjenicu da su nakon građanskog rata sve kuće, ali i svi verski objekti obnovljeni u starom sjaju, pa pored centralnog pravoslavnog Sabornog hrama Hrista Spasitelja izgledom plene moćna džamija Ferhadija, kao i rimokatolički manastir Zvijezde Marije, kontemplativnog reda trapista koji su široj javnosti daleko više poznati po znamenitom siru koji i dan-danji proizvode i prodaju vernicima i turistima.
Banski dvor, podignut za vremena vrbaskog bana Svetislava-Tise Milosavljevića u kraljevini Jugoslaviji, pored crkve Hrista Spasa dominira centralnim gradskim trgom. Banski dvor je kulturni centar u Banjoj Luci. Izgrađen je u periodu 1931-32. godine, kao sedište bana Vrbaske banovine Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata unutrašnjost objekta je devastirana, pa je veći deo skupocenog nameštaja, slika i drugih predmeta, nepovratno izgubljen. Po završetku rata, dvor je korišćen kao vojno i političko sedište. Od 1955, odlukom gradskih vlasti, zgrada se daje na upravljanje Domu kulture, a od 1998. zvanično postaje Kulturni centar Banski dvor. Do rekonstrukcije Palate Republike Srpske 2008, služio je i kao sedište Predsednika RS. Enterijeri Banskog dvora veoma su reprezentativni, a neki od njih, kao što su Koncertna dvorana, Vijećnica i Svečani salon, sačuvali su autentičan izgled. Ovde se sad održavaju koncerti klasične muzike, književne promocije, poetske i dramske večeri, otvore izložbe.
Kada se već dovde dođe, valjalo bi posetiti i obale zelenog Vrbasa, koji van grada vodi do utoke Krupe u njega i starostavnog istoimenog manastira s crkvom impozantnih, neobičnih drvenih svodova, posvećenom Svetom Iliji. Kada su su ga osnovali srpski monasi pouzdano se ne zna, sem da je reč najkasnije o 13. veku, vremenu blistavog sjaja prostrane države Nemanjića, pošto su odatle verski misionari žižak svetla pravoslavlja odneli do druge rečice istog imena, Krupe u Dalmaciji, u kojoj pod zaštitom kralja Stefana Uroša Drugog Milutina osnovaše novi manastir daleke 1317. godine. Manastir je tokom 14. i 15. veka služio kao crkva za potrebe plemstva i vojske u gradu Grebenu, a o monaškoj zajednici brinula se porodica Vojsalić. Manastir je opusteo posle pada Jajačke banovine pod Turke 1528. U međuvremenu je podignuta crkva brvnara, dok je manastir bio u ruševinama sve do odlaska Turaka s tih prostora. Manastir je obnovljen krajem 19. veka, a tada je dozidan i zvonik. Manastir su drugi put porušili i spalili Austrougari 1914, a dokusurile ustaše 1941. za vreme Drugog svetskog rata. Stradao je i u zemljotresu 1969, posle čega je obnovljen. Status manastira vraćen mu je tek 1989.
Banjalučka tradicija
Banjaluka, nekadašnja nezaobilazna tačka koja je povezivala Dalmaciju i Panoniju, u svojoj je istoriji ugostila brojne narode: Rimljane, Slovene, Osmanlije, te austrougarske osvajače. Svi su oni ostavili poneki trag za sobom, obogaćujući i gastronomsku ponudu vrbaskog kraja. Tako je pred sami kraj 19. veka osnovana radionica u kojoj se proizvodio trapist sir, nadaleko poznat po jedinstvenom ukusu, sa 45% masti u suvoj materiji i receptom koji je sačuvan od znatiželjnika i do dana današnjeg. Bilo kako bilo, pivo iz grada na Vrbasu još uvek je pri vrhu liste najboljih, a ako ga isprobate s nekim tradicionalnim specijalitetima banjalučke kuhinje, sigurni smo da će vas gastronomska ponuda ovog grada oduševiti, baš kao što spoj istočnjačkih slatkiša i stare srpske kuhinje oduševljava strance koji navrate u ovaj grad.
Banjalučani na trpezama umeju da iznesu jela od kojih mnoga nose naziv banjalučki. O ćevapima i lepinji ovog kraja već je bilo reči, ali na meniju ove regije možete pronaći i druge specijalitete koji se pripremaju od mesa, pa su tu neizostavni banjalučki odrezak i ražnjići, vrbaski lipljen kojem ni najveći poklonici crvenog mesa ne mogu odoleti. Tu je i bunjgur, krupno mleveno žito koje se priprema na otvorenoj vatri, te krajiške pole, koje ponajviše podsećaju na pastirski krompir. Kozaračke su pite i ljevuše nezaobilazne na većini banjalučkih trpeza, a svi ljubitelji ovih specijaliteta oduševiće se i gužvarom, kvrgušom, kao i gibanicom.
Banjalučka kuhinja godinama je oduševljavala brojne slučajne prolaznike i putnike namernike, a zahvaljujući veličanstvenom Vrbasu, obroncima Kozare i temperamentu Krajišnika, mnogi su se vratili da još jednom uživaju u čarima banjalučkog kraja.
OKVIRI
Bunjgur
Sastojci: 500g bulgura (može i kukuruzni), 150g maslaca, 1,5l vode; Za preliv: 1l mleka, ½kg kajmaka, ½kg mladog sira, so.
Priprema: Krupno mleveni bulgur sipajte u litar ključale vode, pa dodajte maslac, i kuvajte oko 60 minuta uz stalno mešanje. Pripremite preliv tako da sve sastojke stavite u dublju posudu i mešajte dok se ne izjednači. Bunjgur poslužite dok je topao, a preliv možete posuti po njemu ili ga poslužiti kao odvojeni prilog.
Lipljen s prelivom od kiselog mleka
Sastojci: 1 lipljen, suncokretovo ulje, sok od limuna, so, kukuruzno brašno;
Za preliv: kiselo mleko, sitno iseckani beli luk, biber, peršun, so.
Priprema: Ribu očistite, operite, pa odvojite kosti tako da napravite filete. Pomešajte sok od limuna, ulje i so, pa potopite filete u ovu marinadu i ostavite da odstoje najmanje 30 minuta. U međuvremenu pripremite preliv od navedenih sastojaka. Marinirane filete ribe uvaljajte u kukuruzno brašno i pržite na dobro zagrejanom ulju. Poslužite dok su topli, a pre posluživanja po njima pospite preliv.
Kozaračka kvrguša
Sastojci: 1 pile, 2 jajeta, so, mleko, ulje, voda, kajmak, crveni luk, malo maslaca.
Priprema: brašno, jaja, so, mleko, s malo vode dobro izmešajte, da dobijete testo malo gušće nego za palačinke. Uključite rernu da se zagreje, a u međuvremenu očistite pile, usitnite ga na manje komade i začinite po ukusu. Kada se rerna zagrejala, pomastite posudu za pečenje, pa je stavite u pećnicu da ulje „zacvrči”. U ovako zagrejanu posudu za pečenje sipajte testo, pa odozgo poređajte iseckanu piletinu i sitno iseckani crveni luk, i stavite da se peče. Ispečenu kvrgušu pospite prelivom od maslaca, kajmaka i mleka koji ste prethodno malo posolili, pa pokrijte pamučnom krpom i pustite da malo odstoji. Poslužite toplo.
Banjalučka ljevuša
Sastojci: 2 jajeta, 150ml mleka, 150ml vruće vode, 150ml kisele vode, 10 kašika brašna, so, 4 kašike ulja;
Za preliv: 2 kašike kajmaka, 2 kašike pavlake, 2 jajeta.
Priprema: Umutite jaja, mleko, kiselu vodu i vruću vodu, pa dodajte brašno i mešajte sve dok ne dobijete homogenu smesu. Smesa treba da bude malo gušća nego za palačinke. Zagrejte pećnicu, namažite posudu za pečenje, pa je stavite u rernu dok se ulje ne zagreje. U ovako zagrejano ulje naspite pripremljenu smesu, te stavite da se peče dok ne porumeni. U međuvremenu umutite jaja, pavlaku i kajmak. Gotovo testo kašikom iskomadajte, pa prelijte smesom jaja, pavlake i kajmaka. Vratite u rernu na oko 5 minuta, da se zapeče, pa poslužite toplo s kiselim mlekom.
Krajiške pole
Sastojci: 12 krompira približno iste veličine, slanina isečena na tanke kriške, so, čačkalice.
Priprema: Krompir dobro oljuštite, operite pa presecite uzduž po pola. Dobro posolite polovine krompira sa svih strana, pa na ravnu površinu stavite savijenu krišku slanine i pričvrstite je čačkalicom. Pecite ispod sača ili u tučanoj šerpi dok krompir ne porumeni.
