Špargla sadrži vitamine A, K, B, C i E, folnu kiselinu, vlakna, i minerale: gvožđe, bakar, mangan, kalijum, kolin, cink, magnezijum i selen. Siromašna je kalorijama, 100 grama sadrži oko 20 kalorija, što je čini idealnom namirnicom u dijetama za mršavljenje. Zahvaljujući saponinima i flavonoidima, ima antiupalna svojstva pa povoljno deluje kod bolesti srca i krvnih sudova. Za prevenciju bolesti srca zaslužna je i velika količina vitamina iz grupe B, koji kontrolišu nivo homocisteina. Ona je jedan od bogatijih izvora rutina, flavonoida koji smanjuje holesterol i krvni pritisak, te jača krvne sudove. Porcija špargli sadrži čak 114 posto preporučene dnevne količine vitamina K, koji je neophodan za sintezu osteokalcina, proteina koji jača kosti. Vitamin K sprečava nakupljanje u tkivima kalcijuma koji može dovesti do ateroskleroze, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Velike količine inulina u šparglama dobre su u lečenju problema organa za varenje, deluju kao probiotik. Inulin je idealna hrana za dobre bakterije koje poboljšavaju apsorpciju hranjivih materija, smanjuju rizik od alergija i raka creva.
Prema mišljenju lekara, špargle su korisne za prevenciju kancera, što je naučno dokazano, i lečenje karcinoma, što nije naučno potvrđeno. Preporučuje se da se ovo povrće u ishrani koristi prvenstveno kao kuvano, jer, se kuvanjem iz nje oslobađa asparaginaza – enzim asparginske kiseline, koji pomaže uništavanju ćelija raka.
Piše: Svetlana Mujanović
