POČINJE SETVA NANE

Na ovom, našem podneblju, nana ili menta (piperita) se odvajkada koristi kao nezamenljiv lek u brobi protiv svakojakih boljki. Čim dečicu zaboli grlo, stomak, dobiju kijavicu, temperaturu ili ih spopadnu drugi problemi, u pomoć pristiže šolja toplog, mirisnog čaja od nane. Za one koji nisu “čajoljupci” u njega se doda kašičica meda da gorki napitak lakše klizne niz grlo. I bolesnik za dan-dva zdrav, čio i veseo.

Zbog velike koristi, a lakog načina gajenja, preporuka je da se koji struk nađe u svakom domaćinstvu jer, može se gajiti na njivama, u baštama ali i u saksijama i žardinjerama. Ova biljka ima i zanimljivo poreklo. U grčkoj mitologiji, Menta je bilo ime nimfe koju je neuspešno progonio bog podzemlja Hades. Persefonija ju je spasila od Hada, pretvorivši je u biljku. Stari spisi ukazuju da se koristi najmanje 10.000 godina, a veruje se da potiče s Dalekog Istoka. Popularna je širom sveta, a posebno u arapskim zemljama, gde se često od nje pripremaju čajevi, sokovi, a mirisom oplemenjuje i neke orijentalne poslastice.

Berba po suncu – više etarskog ulja

Nana je višegodišnja zeljasta biljka, jako razvijenog stabla koje može da poraste do visine jednog metra. Ima jako razvijene mnogobrojne stolone iz kojih se razvijaju nova stabla s duguljasto-ovalnim, na vrhu zašiljenim, a po obodu nazubljenim listovima. Može se naći kao samonikla i kao gajena forma.

Kao lekoviti deo koristi se list koji je najkvalitetniji kada se jedna trećina cvetova otvori i tada se bere. Važno je da je u vreme berbe dan sunčan, jer tada ima najveći sadržaj etarskog ulja. Bere se u više navrata. Kod prve berbe cela biljka se kosi na 5 cm visine, zatim se ostavi 3 do 5 sati na suncu da se prosuši, posle toga se list ručno odvaja od stabljike i nosi na sušenje, a optimalna temperatura za ovaj posao je 40 do 45 stepeni Celzijusa.

U domaćinstvu se to radi na vazduhu, naprave se buketići koji se „unatraške“ obese ispod nastrešnice gde je promaja i polusenka. Kada se gaji na terasi u žardinjeri, listovi se odmah odvoje od stabljike, poređaju u plitku tepsiju u kojoj je raširena kuhinjska krpa ili papirni ubrus, stavi na terasu u polusenku. Valjalo bi da se tepsija ovlaš prekrije kuhinjskim ubrusom kako bi se listovi zaštitili od prašine, insekata i zadržali lepu, zelenu boju. Suši se 4 do 6 dana, a suv list je pod prstima hartijast, miriše na mentol, kada se okusi – hladi i pali.

Za sadnju se koriste jednogodišnji stoloni, radi se u jesen, od sredine oktobra do sredine novembra. Sadi se u redove na razmaku od 70 cm. U vegetaciji treba razbijati pokoricu, pleviti, prihranjivati i zalivati. Nana je najžednija u fazi grananja i cvetanja, kao i posle prvog košenja. Prve godine se prihranjuje isključivo azotom, a naredne s NPK u odnosu 1:0,7:1.

Saksija bolja od bašte

Nanu možete gajiti u bašti, ali ona se širi veoma brzo i teško ju je kontrolisati, pa je uzgoj u saksiji bolji izbor. Razmnožava se setvom semena, što je ređe, i uz pomoć stolona, što je uobičajeni način širenja. Voli sunce pa saksiju treba držati na najsunčanijem mestu u kuhinji, najbolje na prozoru, ili u žardinjeri na ogradi terase.

Ako i dalje želite da nanu gajite u bašti, uzmite prostranu saksiju i odrežite joj dno, staru, veliku šerpu kojoj ćete takođe izrezati dno, pažljivo da se ne isečete, ukopajte ih u zemlju tako da su ivice nekoliko centimetara iznad površine i negujte je kao da je u zemlji, u bašti. Da biljka poprimi grmoliki oblik, orezujte je tokom leta. Mentu treba prihranjivati jednom mesečno tečnim hranljivim đubrivima.

Biljke obično napune saksiju korenjem u toku samo jedne sezone i korenje se sabije, pa bi je trebalo u rano proleće izvaditi iz saksije, prepoloviti korene i ponovo posaditi u novu zemlju u saksiju.

Budući da ima sočne rizome i listove, menta privlači mnoge štetočine i gajenje mogu ugroziti razne bolesti. Rđa je najopasnija bolest na našim prostorima. Izaziva je gljiva Puccinia menthae, a njoj odgovara visoka vlažnost vazduha, povećana količina azota u zemljištu, niske temperature ili višegodišnji uzgoj na istom mestu. Pored rđe, mogu se javiti i druga gljivična oboljenja poput antraknoze, septorije (pegavosti), pepelnice, mikroplazme… Od štetočina mogu je napasti cvrčci, livadski moljac, lisne vaši, popac, i drugi.

Višak azota u zemlji može pokrenuti mnoge bolesti, tako da treba biti oprezan prilikom unošenja ovog hraniva. Kalijum, s druge strane, pomaže da se poveća otpornost biljaka. Nana ili menta duguje svoju intenzivnu aromu i osvežavajući ukus esencijalnom ulju, čiji se sadržaj povećava sa pojavom bočnih izdanaka. U njemu ima više od dvadeset sastojaka, od kojih je najvredniji mentol, a ima ga najviše u mladim listovima. Sadrži i vitamine A, C i druge aktivne materije, poput ruzmarinske kiseline, koje jačaju otpornost organizma na infekcije i upale.

Čaj i ulje čitava apoteka

Osim mirisa, mentol je odgovoran i za osećaj hlađenja koji ova biljka izaziva, jer aktivira receptore osetljive na hladnoću na koži. On uklanja loš zadah i bolesti desni, zbog čega je jedan od glavnih sastojaka pasta za zube. Listovi i izdanci s cvetovima koriste se za čaj koji je blagotvoran za stomačne grčeve i probavne smetnje, a blagotvoran je i kao dodatak kupkama za ublažavanje bolova kod reume i svraba. Menta ima diuretsko delovanje, jer podstiče metabolizam i smanjuje apetit. Ublažava simptome suvog kašlja i prehlade, a veruje se da zahvaljujući ruzmarinovoj kiselini može da ublaži astmu i alergije. Može da smanji glavobolju i stomačne tegobe izazvane stresom, a čaj od mente pre spavanja ima umirujući efekat i pomaže vam da lakše zaspite.

Esencijalno ulje nane ima sličan efekat kao i čaj. U zvaničnoj medicini koristi se za lečenje migrena, svraba kože, alergijskih upala kože, reumatskih tegoba, prehlade, kašlja, sindroma iritabilnih creva i nadutosti. Ipak, s pijenjem čaja ne treba preterivati jer, može dovesti do grčeva, dijareje, osipa, pospanosti i bolova u mišićima. Mentu bi trebalo da u potpunosti izbegavaju i majke koje doje, trudnice i mala deca, kao i osobe koje imaju problema sa stomačnom kiselinom i one koje su alergične na mentol.

Kao začin, nana se odlično slaže sa povrćem poput graška, krastavaca i paradajza, te s voćem kao što su dinja, ananas, limun i pomorandža. Dodaje se u salate, supe, razna jela od povrća, dezerte i osvežavajuća pića, a može se kombinovati sa jogurtom ili čokoladom.

Obavezan plodored

Na velikim površinama gaji se obavezno u plodoredu, na isto mesto se vraća posle 5 do 7 godina. U baštama je svakih 4 do 5 godina valja preseliti u drugi kraj. U istom tom ili kraćem razmaku treba menjati zemlju u saksijama i u novoj koristiti mlade reznice. Iako nije izbirljiva kada je u pitanju zemljište, prijaju joj strukturna, plodna s dosta vlage koja su osunčana i zaklonjena od vetra. Pod oranje, u baštama ašovljenje, treba uneti stajnjak zatim izašoviti i rasuti PK đubrivo, dakle bez azota u jesen. On se dodaje u prihrani, tokom vegetacije.

Tri kosidbe za herbu i ulje

Nana se kosi u tri navrata. Prvi put kada se pojavi trećina cvasti, drugi u septembru, a ako su jeseni suve može se kositi i treći put pre mrazeva. Suvi listovi se čuvaju u papirnim vrećama, a u domaćinstvu nejprikladnije su staklene tegle s poklopcem. Rok trajanja ove herbe je do jedne godine.

Etarsko ulje se dobija od grančica u cvetu. Postupak košenja i sušenja je isti kao kod gajenja zbog lista. Etarsko ulje se proizvodi destilacijom vodenom parom uz pomoć sirćeta i izovalerijanske kiseline Dobijena tečnost je žućkasta, karakterističnog mirisa na mentol, ukusa koji hladi i pali. Ako ulje sadrži 48 procenata mentola i 4 odsto ekstrahovanog vezanog mentola, smatra se izuzetno kvalitetnim i ima široku primenu, između ostalog koristi se i kao antiseptik. Sve je prirodno, nema hemije.

Piše: Svetlana Mujanović