Deo parka na Trgu patrijarha Brankovića u Sremskim Karlovcima, koji se lane pokazao kao pogodan poligon za održavanje manifestacija različite vrste, danas je bio mesto na kom su svoje proizvode i tehniku izrade kroz radionice namenjene pripadnicima svih generacija, predstavili ljudi koji se bave starim, ali i umetničkim zanatima. Posetioci su imali priliku da pogledaju i kupe kaligrafske radove, predmete od kože, komade nastale heklanjem, vezom, štrikanjem, nakit, ali i da dožive gastronomski ugođaj jedući kolače i jela koja su gotovo zaboravljena, kao i kuglof, u okviru Festivala starih zanata i veština koji su priredili udruženje „Nova srpska renesansa“ i karlovačka Turistička organizacija.
Ovo je prvi festival tog tipa, ali je po rečima predsednika „Nove srpske renesanse“ Nemanje Apatovića, proistekao iz Viteških dana, sa namerom da se akcenat stavi na stare zanate i umetnost.
– Deset godina se bavimo srednjovekovnim razdobljem i organizovanjem zanatskih radionica za potrebe održavanja viteških igara, ali sedam godina smo priređivali i vikende starih zanata tokom leta – kaže Nemanja Apatović. – Ove godine nismo bili u mogućnosti da organizujemo radionice starih zanata pa smo ih zamenili ovim festivalom, ali se nadam dogodine da ćemo ih ponovo i duže od tri meseca priređivati.
U udruženju je aktivno oko 15 zanatlija, a na festivalu su bili izloženi radovi i radionice desetak njih iz Karlovaca, Zrenjanina, Novog Sada, Veternika i Zemuna. Na sedam radionica mogli su da učestvuju deca i odrasli, što su, mora se priznati obilato koristili, a dve da posmatraju. Za decu je naročito bila atrkativna kulinarska radionica udruženja „Karlovački kuglof i baština“ u okviru koje su nastajali langoši, lepinje i štogod još u zavisnosti od veštine dece da oblikuju testo.
Po mišljenju Nemanje Apatovića, neki stari zanati su doživeli renesansu i zaživeli ponovo kao sarački i grnčarski, ali ima još onih koji su izgubili trku sa nelojalnom konkurencijom. Kako kaže, u Srbiji ne postoji neko ko ručno pravi burad, sedla, ili se bez mašina bavi duborezom.
– Voleli bismo da možemo radionice starih zanata da organizujemo u dužem vremenskom intervalu. – Shvatili smo da nam nedostaje upravo ovakve prezentacije na kojima ćemo se predstaviti turistima i lokalnom stanovništvu i ponuditi svoje proizvode i radionice. Svim zanatlijama je veoma teško da sastave kraj s krajem zbog skupog materijala i alata do koga je teško i doći. Od sledeće godine ćemo se redovnije predstavljati, jednom mesečno, ili češće. Možda će to privući više učesnika i podstaći one koji su prestali da se bave starim zanatima da to ponovo počnu da rade, a neke odvažiti da se okušaju u tom poslu.
