Verica Milenković iz sela Zlatokop, je jedna od retkih žena u ovom kraju u čijem ormanu mogu i danas da se nađu poneki vezeni čaršaf, jastuk, marama, stolnjak, koje je sa velikom ljubavlju radila kao devojka. Počela je da veze kada je poželela, kao i svaka devojka u ono vreme, da posebnom učini svoju devojačku sobu. Mustre je birala od starijih i iskusnijih drugarica, komšinica, rođaka. U početku je birala one sa jednostavnijim vezom, a kasnije je radila sve komplikovanije.

– Vezla sam koncem zvanim fantaz. Bio je odličnog kvaliteta tako da je zadržavao svoju boju i prilikom pranja – kazuje Verica.

Rukotvorinama koje je izvezla ukrasila je sobu, pa se tako po tadašnjim običajima jedan vezeni čaršaf našao na njenom krevetu. Vezeni deo je spustila skoro do poda kako bi se u svakom trenutku mogao videti, a preko njega namestila ćilim slične boje koji je sama izatkala na razboju. Na stolu se našao i vezeni stolnjak istog dezena, dok je ram ogledala krasila tanka pamučna marama sa ružama izvezenim punim vezom.

– Najbolji vez se mogao napraviti samo na pamučnom platnu. U skladu sa njihovom bojom koristila sam i konac – ističe Verica, čiji je vez s godinama postajao sve složeniji, a ona svoje znanje i mustre, iskoristila kako bi pomogla i drugim ženama.

Tekst i foto: Gordana Nastić