Simbolika Vidovdana seže daleko u prošlost, povezana sa kultom starog boga Vida, koji je među Slovenima bio viđen kao vrhovno božanstvo. Međutim, ovaj datum obeležava mnoge značajne događaje u srpskoj istoriji, a najvažniji među njima je Kosovski boj 1389, kao jedna od ključnih tačaka srpske istorije, događaj koji ima posebno mesto u kolektivnoj svesti i tradiciji srpskih svetkovina. Tog 15. juna po julijanskom, odnosno 28. juna po gregorijanskom kalendaru, vojska srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića sukobila se sa vojskom Osmanskog carstva pod vođstvom sultana Murata. Iako je ishod boja istorijski neodređen, u srpskoj kulturi ova bitka dobija mitske dimenzije.
Vidovdan nosi sa sobom bogatu tradiciju i duboko ukorenjene običaje, a mnogi su povezani sa vidom i „gledanjem“ budućnosti. Prema verovanju, ono što se „vidi na Vidovdan“, pratiće čoveka cele godine.
Tako na Vidovdan devojke beru vidovu travu (vidovčica, vidovac…) i stavljaju je pod jastuk s malo soli i hleba, verujući da će im se njihov budući muž javiti u snu. I mnoštvo drugih rituala uključuje sakupljanje vidovčice, biljke koja se koristi za zaštitu od bolesti očiju.
Na ovaj dan, iznošenje tkanja iz kuća predstavlja proveru vrednosti domaćinstava, dok se u drugim krajevima praktikuje provetravanje stvari kako bi se donela sreća i dobrobit. U nekim običajima, svetlost i miris sveća simbolizuju poštovanje prema preminulima, a posebni momenti, poput zalaska sunca, zajedno sa pravljenjem ponuda i sakupljanjem voća, dodatno obogaćuju običaje na Vidovdan.
Po narodnim verovanjima na Vidovdan ne treba raditi na polju, niti obavljati kućne poslove, „zabranjeno“ je pevati, igrati i glasno slaviti, a treba se kloniti svih većih fizičkih radova. Umesto toga, naglašava se tišina i poštovanje, stvarajući prostor za sećanje na heroje srpske istorije.
Dozvoljeno je i poželjno započinjanje ručnih radova (veruje se da ono što se otpočne na ovaj dan, ima šansu da dugo traje), uređivanje doma (običaj da se iznose stvari iz kuće da se provetre od moljaca, simbolično čisteći prostor), odlazak na groblje.
Umivanje vodom vidovkom uoči zore takođe je deo tradicije, jer se veruje da ima isceliteljske moći.
Običaji vezani za Vidovdan uključuju i posmatranje vremenskih uslova tog dana. Ako je vedro, odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni pozitivnom energijom. Ako je oblačno, veruje se da prekrštavanje oblaka može doneti blagotvornu kišu za useve.
