Zovine bobice ne valja mleti u blenderu, jer će sitne semenke ispustiti gorčinu. Zgnječene i zaslađene treba grejati do 80 stepeni – ne sme da vri – zatim skloniti sa ringle, pokriti i sačekati da se ohladi. Dodati oko 20 grama vinskog kvasca, promešati i presuti u veće staklene balone. Na zatvaraču se mora napraviti otvor sa cevčicom, kako bi se oslobađao ugljen dioksid. Na odvodnu cevčicu poželjno je staviti gazu, kako ne bi ulazile vinske mušice i insekti, a kraj cevčice mora da bude u posudi sa vodom. Tokom vrenja temperatura bi trebalo da bude oko 20 stepeni.
Proces traje tri nedelje. Vino se posle toga pretače u flaše, zatvore se i odlože polegnute u podrum. Pije se razblaženo sa vodom, a dobro je i zimi kao kuvano vino koje pomaže kod prehlade, upale pluća, a ujedno i jača imunitet. Ova zaboravljena biljka je cenjena u narodnoj medicini, ali i u kuhinji. Od nje mogu da se prave sok, džemovi, sirupi i likeri.
U berbi treba voditi računa da su sve bobice zrele. Da li je tako, poznaje se po boji. Potpuno zrele imaju tamno crvenu ili modru boju, skoro crnu. Nezrele su zelene boje i nisu za ljudsku upotrebu. U stadijumu potpune zrelosti bobice su i najlekovitije.
Ranije nije bilo mnogo onih koji su prerađivali plodove bazgde, ali sa porastom potražnje za zdravom hranom, i ona je došla na red u šerpama za pekmez. Domaćice, kuvari i zagovornici namirnica netretiranih pesticidima, osmislili su načine kako da sačuvaju bobice u tegli. Procenjeno je da je zbog njihove lekovitosti i ukusa vredno potrošiti malo više za pripremu, nego kod nekog drugog voća.
Piše: Biljana Nenković
