Smatra se da će ove sorte, s obzirom na ponovnu veću tražnju crnih vina, biti znatno više zastupljene. Sorte vinove loze, poznate kao bojadiseri, namenjene su popravci boje vina drugih sorti. Često se navodi da je njihovo grožđe bogato bojenim materijama koje imaju dijetetska i lekovita svojstva. I pored toga, kod nas se malo gaje, najčešće kao pojedinačni čokoti u okviru plantaža ili na okućnicama. Smatra se da će u narednom periodu, s obzirom na ponovnu veću tražnju crnih vina, biti znatno više zastupljene.

Tipična sorta bojadiser je alikant buše. Gaji se radi popravke boje vina drugih crnih sorti. Vino je jako obojeno, trpko, kiselkasto i bez posebnog ukusa. Veoma je pogodno za kupažu. Čista sortna vina retko se proizvode. Zbog velikog sadržaja boje pogodna je i za proizvodnju bezalkoholnih obojenih sokova, ali i za bojenje voćnih sokova. Razvija grozd srednje veličine, okrugle ili malo izdužene bobice sa debelom tamnoplavom pokožicom, posutom pepeljkom. Pozna je sorta koja po hektaru daje 15-20 tona grožđa. Pogoduju joj mešovita i duga rezidba, odnosno srednje visoki i visoki uzgojni oblici.

Game bojadiser svrstava se u privredno značajnu sortu koja ima višestruku namenu. Daje veoma obojeno vino crno-crvene boje, bogato ekstraktom, dok se čisto sortno ređe spravlja. Grožđe se često prerađuje sa sortama kojima se popravlja boja. Vino se koristi i u medicinske svrhe i za proizvodnju bezalkoholnog obojenog soka. Razvija srednje bujan čokot. Grozd je zbijen ili srednje zbijen, a bobice okrugle, tanke tamnoplave pokožice. Po hektaru daje 1.015 tona grožđa. Odgovaraju joj srednje visoki i visoki uzgojni oblici, mešovite i duge rezidbe.

Župski bojadiser tipična je vinska sorta, stvorena u našoj zemlji. Prinos po hektaru dostiže 1.520 tona grožđa. Prilično je otporna na najvažnije bolesti i štetočine. Zahteva mešovitu rezidbu, a pogoduju joj uzgojni oblici sa srednje visokim i visokim stablom. Čokot je srednje bujnosti, grozd zbijen, a bobice ovalne i tamnoplave. Dobro obojena šira sadrži 19-21 odsto šećera i 8-10 grama ukupnih kiselina po litru. Vino je harmonično i uglavnom se koristi za kupažu. Pogodna je za spravljanje bezalkoholnih sokova od grožđa.

Krajinski bojadiser ubraja se u tipične sorte bojadisere za spravljanje kvalitetnih i veoma obojenih vina. Koristi se i za popravku boje vina sorti kojima ona nedostaje, ali i za razne bezalkoholne prerađevine. Preporučuje se za područja gde se gaje sorte za crna vina. Razvija bujan čokot, krupne grozdove sa bobicama tamnoplave boje, posute pepeljkom. Prosečan prinos je 15-20 tona po hektaru. Ima dobar randman i obojenu širu osvežavajućeg ukusa. Zahteva mešovitu rezidbu.
Začinak se smatra autohtonom sortom Negotinske krajine. Vino je veoma obojeno, tamnocrvene do crne boje, s mnogo ekstrakta i pomalo trpko. Uglavnom služi za popravku boje vina sorti prokupac, skadarka i game. Razvija srednje bujan čokot. Grozd je mali do osrednji, zbijen, a bobice srednje veličine okruglastog oblika, tamnoplave pokožice s obilnim pepeljkom. Sok je obojen u sloju ispod pokožice. Pozna je sorta osrednje rodnosti, daje 8-12 tona po hektaru. Kvalitet je dobar kada je uobičajen prinos, ali ako je visok, kvalitet i sadržaj bojenih materija opadaju. Orezuje se kratko ili mešovito.

Alikant terak 20 sorta je tipa interspecies hibrida, dobijena ukrštanjem alikant bušea i V. rupestris. Razvija srednje krupan i rehuljav grozd. Bobice su sitne ili osrednje krupnoće, veoma obojene pokožice i obojenog mesa, bez osobenog hibridnog mirisa. Zbog obojenog soka, koristi se za kupažu. Vrlo je rodna. Po hektaru može da se ubere oko 20 tona grožđa.

Evita je sorta stvorena na Radmilovcu. Razvija srednje krupan ili krupan grozd, neznatno ovalne bobice tamnoplave pokožice. Otporna je na niske temperature. Nakuplja dosta šećera i zadržava visoke ukupne kiseline. Pogodna je za spravljanje bezalkoholnih sokova od grožđa, kao i destilata i lozovače.

Oberlin noir daje izuzetno obojena vina s dosta alkohola. Srednje je bujnosti i sorta otporna na pepelnicu i plamenjaču. Razvija sitan, cilindričan, srednje zbijen grozd, izdužene i sitne tamnoplave bobice.

Seibel 8357- kolobel razvija srednje krupan, cilindričan, dosta zbijen grozd. Bobica je srednje krupna, blago izdužena, tamnoplave pokožice, slabije obojenog mesa. Bujna je sorta. Prinosi grožđa se kreću od 14 tona po hektaru.

Seibel 8743 – seinoir razvija mali i zbijen grozd, sitne bobice, tamnoplave pokožice i obojenog mesa. Čokot je osrednje bujan. Srednje prinosna je sorta, otporna na plamenjaču i izražene otpornosti na pepelnicu. Daje vrlo obojena vina. Koristi se za spravljanje žestokih alkoholnih pića.

Rubi red je novija kalifornijska sorta tipa interspecies hibrida. Svrstava se u jednu od najboljih sorti bojadisera. Po kvalitetu grožđa i vina slična je game bojadiseru, ali je znatno rodnija. Otporna je na niske temperature.

S. Malinović

Dobro jutro broj 537. – Januar 2017.