Na vinskoj sceni Sremskih Karlovaca poslednjih dvavdesetak godina prisutna je i Vinska kuća Živanović, ali tradicija vinogradarenja i proizvodnje vina u toj čuvenoj karlovačkoj porodici seže daleko u prošlost. Utemeljivač te porodične tradicije bio je Teodor Živanović sredinom 18. veka, o čemu postoje i pisana svedočanstva. Uzgojem vinove loze i proizvodnjom vina u kontinuitetu bavi se sedam generacija Živanovića. Međutim, sticajem okolnosti, pred kraj osamdesetih godina prošlog veka prestaju da proizvode grožđe i vino, ali se, na sreću, 1999. vraćaju tom poslu.
-Kada su nam 1987. godine nepoznati ljudi obrali vinograd u jednom od karlovačkih atara, Remetici, deda i moj otac su odustali od tog posla – kaže Borivoj Borko Živanović, koji je sa ocem Žarkom nosilac porodičnog biznisa. – Lagum je polako propadao, oronula su burad i oprema koju smo koristili. Kao što je sticaj okolnosti uticao da prekinemo, tako je splet okolnosti doprineo i da obnovimo vinogradarsku i vinsku proizvodnju. Te 1999. godine iz Novog Sada ja se vraćam u porodičnu kuću u Karlovcima i prihvatam se sređivanja laguma. Očev prijatelj iz Čerevića, kojem je izgoreo vinograd, daje nam jedno bure i – to je bio presudan momenat, koji nas je podstakao da napravimo vino koje ćemo staviti u njega. Tako smo u jesen od grožđa koje su nam poslali prijatelji iz južne Srbije proizveli 500 litara „gamea“ i time se vratili starom porodičnom poslu.
Prema rečima Borka Živanovića, prvih nekoliko godina bilo je najteže, jer je plan da proizvode vino, i to od kvalitetnih sorti grožđa kao što su „merlo“, „kaberne sovinjon“ i „probus“, zahtevao podizanje vinograda i pripremu prostora za prihvat i opreme za preradu grožđa i odležavanje božanskog pića. Prvi – novi vinograd Živanovići su podigli pre 15 godina. Na jutru zemlje u Mateju posadili su „merlo“, „kaberne sovinjon“ i „probus“, da bi vremenom širili zasade, ali u smeru povećanja broja čokota pomenutih sorti. Potom su na red stigle bele sorte – „šardone“ od internacionalnih, te „petra“ i „neoplanta“ od sorti koje su kao i „probus“ stvorene na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, čije ogledno polje se nalazi u Sremskim Karlovcima. Protokom vremena, površinu pod vinovom lozom Živanovići su polako uvećavali i ona sada iznosi šest i po hektara.
– U našoj vinariji paletu vina danas čine „šmizla“, što je naziv za kuve načinjen od „petre“ i „neoplante“, „roze“ sastavljen od 50 odsto „merloa“ i isto toliko „probusa“, crveno vino pod imenom „privilegija“, proizvedeno od istih sorti ali u drugačijoj razmeri – 75 odsto „merloa“ i 25 odsto „probusa“ – priča Borko. – Od sortnih vina proizvodimo „probus“ i „kaberne sovinjon“. Kada smo pre dvadesetak godina ponovo počeli da proizvodimo vino, u paleti se našao i „crveni bermet“. U međuvremenu smo počeli i „beli“ da pravimo, a ove godine smo prvi put izbacili na tržište i „roze bermet“. Koliko znam, jedinstven je u Karlovcima. Dosta dugo smo ga pripremali tragajući za notom koja će moći da zadivi nas i druge.
Kada to godina dozvoli, a nije svaka pogodna za to, Živanovići proizvode i „ausbruh“, koji je još poznat pod imenom „suvarak“ ili „samotok“. Reč je o vinu za koje su Živanovići osvajali nagrade na različitim sajmovima između dva svetska rata, o čemu svedoče diplome u muzejskoj pčelarsko-vinskoj postavci sastavljenoj prevashodno od porodične zaostavštine. To je, objašnjava Borko, vino dostojno kraljeva, potkrepljujući tu tvrdnju podatkom da je ono služeno prilikom dolaska kralja Aleksandra 25. jula 1919. godine u Sremske Karlovce. To potvrđuje i meni, star 99 godina, koji brojni turisti prilikom posete vinariji mogu da vide u mnoštvu eksponata u muzejskoj postavci, koja je sastavni deo Vinske kuće Živanović, pored laguma koji, iako ima blizu tri veka, i dalje služi svojoj svrsi.
Z. Milosavljević
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
