Za porodicu Elenke i Miroslava Časara iz Erdevika u opredeljenju da se posvete uzgoju duvana sorte virdžinija prelomna je bila 1999. godina, kada je naša zemlja bombardovana, a sada uz njih u istom poslu su sin Miroslav i ćerka Tatjana, tako da sada u proizvodnji žutog lista imaju registrovana četiri poljoprivredna gazdinstva.
– Krenuli smo sa uzgajanjem duvana na pet i po jutara i jednom sušarom od 60 ramova. Kada smo videli da se duvanom vredi baviti, narednih sezona smo povećavali površine i broj sušara, jer je bilo zarade a u to vreme je bilo i državne premije… Sada, svi zajedno stigli smo do osam sušara i oko 40 jutara pod duvanom, s tim da smo ove sezone umanjili površine – ispričala je Elenka Časar.
Prema njenim rečima zbog hladnijeg proleća ove sezone su kasnije počeli iznošenje rasada na njive i rasađivanje, jer se čekalo da rasad ojača i kiša malo nakvasi zemlju. U rasađivanje duvana se inače ne kreće početkom maja oko Đurđevdana. Objašnjava da su zasnivanje rasada u jednom plasteniku obavili 28. februara, u drugom nedelju dana kasnije, te da se trude da sve urade na vreme i neguju rasad dok ne prispe za rasađivanje na njivama. Suprug Miroslav dodaje da je rasad potrebno šišati desetak puta dok ne ojača.
Porodica Časar i njihove komšije Janko i Julka Petrus su prvi krenuli u proizvodnju duvana u Erdeviku, pa se posao kasnije proširio na više porodica, kada se pročulo iz obližnjih Kukujevaca da se od bavljenja duvanom bolje zarađuje nego od klasičnog ratarenja.
Atar Erdevika je gradonosno područje, pa led zna da potuče useve. Prošle godine kada je duvan već dosezao iznad pojasa, kod Časarovih tuča grada nanela je veliku štetu, ali srećom proizvodnju osiguravaju od vremenskih nepogoda. Elenka i Miroslav vele da vredi osigurati useve, jer da njive pod duvanom nisu bile osigurane, zasigurno bi bankrotirali.
Kaže da je proizvodnja sve zahtevnija, a trude se da ispune ono što se od njih očekuje i proizvedu duvan što boljeg kvaliteta. Prema njegovim rečima senćanska fabrika se potvrdila kao preduzimljiva pa samo ima reči hvale za saradnju i stručnu podršku koju dobijaju od kompanije JTI.
– Sve su veća ulaganja, menjao se način proizvodnje rasada, koji smo nekada zasnivali u toplim lejama, pa prešli u velike plastenike da bi stigli do proizvodnje na vodi, po najsavremenijoj tehnologiji hidroponije. Posle rasađivanja i nege useva na njivi, najviše je posla od polovine jula kada počinje berba, a u isto vreme treba obavljati zalamanje cvetova, čistiti zaperke, sušiti ubrano, klasirati i upakovati žuti list za isporuku – objašnjava Elenka.
Gazdinstva porodice Časar ostvaruju solidne prinose dve do dve i po tone suvog lista virdžinije po hektaru, bilo je sezona u kojima je isporučivano i tri tone, kada su se potrefili povoljni agroekološki uslovi, a u pogledu kvaliteta postiže se druga i treća klasa žutog lista. Proizvodnja se odvija u suvom ratarenju, pošto nema mogućnosti za navodnjavanje, a na njivama koje se obrađuju u zakupu u bušenje bunara i instaliranje sistema za navodnjavanje, zakupci ne ulažu.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
