Već 5-6 godina nova sorta višnje “Ivo 45” gaji se u Šumadiji. Najpre u selu Donja Trnava kod Topole, gde je dala izvanredne rezultate kod proizvođača Tome Ćatića. On je poslušao savete koje sam mu dao kao selekcionar i posadio je gusto – na 3,5 x 2 m. Biljke su bile u saksijama, visoke oko 1 m, sa prevremeno rodnim granama.
Ovakva sadnja može da se obavi u bilo koje doba godine. Na obrađenoj parceli se izvuku brazde, obeleže mesta i obilno zaliju. Biljke sa busenom se sade u blato i nagrnu. Nema stresa od presađivanja. Istog dana nastavljaju da rastu. Ako se sade u suvu zemlju, postoji opasnost od sušenja biljaka. Suva zemlja osmozom izvlači vodu iz biljke i ometa je u životnim aktivnostima.
Ova višnja se gaji sa vretenastom krunom. Niske grane pune plodova omogućavaju laku berbu. Beračice mogu da sede na stolicama i beru. Gusta sadnja formira redove slične živoj ogradi. Kako je ovo klon – vegetativno potomstvo jedne matične biljke, uniformnost je potpuna. Polna zrelost je preneta sa odabrane biljke i već iduće godine, posle sadnje, počinju berbe.
Sorta je samooplodna. Biljke žive na sopstvenom korenu. Plodovi su krupni, a po ukusu slični mareli. Rastu na kratkim cvetnim drškama. Ovo je stona sorta koja se bere sa drškama i pakuje u letvarice od 5 kg. Izvozi se po mnogo višoj ceni od industrijske višnje. Prosečna masa ploda je 4,83 g, a kod oblačinske 3 g. U kilogramu ima 207 plodova. Randman ploda je 91,2 %. Drške ploda su prosečno 27,5 mm. Prve dve godine po sadnji nema rezidbe. Već u trećoj godini daje 6 – 7 kg po stablu. Zaštita od monilije je ista kao i kod drugih sorti višnje.
Ova sorta ima veoma mali broj izdanaka iz žila, te je olakšana obrada između redova.
Sadnice ove sorte se proizvode u kulturi tkiva u Superioru, Velika Plana. Prodaju se kao trogodišnje u saksijama od 2 litra zapremine.
Piše: Dr Ivo Đinović
