Početkom godine prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prognozirao je da će, posle 2013. i 2020. ova godina biti jedna od najrodnijih u voćarskoj proizvodnji. Ispostavilo se da vreme baš i nije išlo na ruku voćarima.

-Koštičave voćne vrste pretrpele su velika izmrzavanja početkom godine, posebno oni zasadi podignuti na terenima s neodgovarajućim agroekološkim uslovima. Najviše su stradale kajsija i breskva. Tokom vegetacije beleži se i loše oprašivanje kruške. Zbog visokih temperatura vazduha u maju i junu,  kasnije i pojava grada, nije postignut predviđeni rod. Ove godine očekujem prinos oko1,35 milijarde tona, što je nešto manja količina voća u odnosu na prethodnu godinu, objašnjava Keserović.

Manji prinos je, kako on kaže, kompenzovan daleko višim cenama u odnosu na 2020. godinu. Osim trešnje, jagode i jabuke, sve ostale voćne vrste imale su nezapamćeno visoku cenu. Kao primer Keserović navodi malinu koja je otkupljivana po ceni od 400 dinara za kilogram i borovnicu koja se izvozila po ceni od 5,25 evra.

-Bez obzira na to što je ova godina za voćare bila teška, proizvođači bi trebalo da budu zadovoljni postignutim i da još više ulažu u savremene tehnologije, kaže naš sagovornik.

Uz praznične čestitke, Keserović je mladim ljudima predložio da se obrazuju, da se udruže, da primene savremene tehnologije koje su prilagođene klimatskim promenama, kao i da izaberu voćne vrste čije gajenje je isplativo, kao što je to slučaj kod jabuke, borovnice, jagode i maline. Naglasio je da se u grupu profitabilnih ubraja i jezgrasto voće.

On je posebno istakao da je potrebno više pažnje posvetiti mladim ljudima jer, zahvaljujući njima, selo treba da opstane, a svesni smo da se za opstanak sela vezuju mnogobrojni problemi.

Piše: Jasna Bajšanski