Vlajka Stefanović iz Kragujevca prešla je dugačak put od radnice čuvene Alatnice u nekadašnjem fabričkom gigantu automobila „Zastava“  do izrade heklanih igračaka. Kroz ovaj stari zanat ona je htela da pokaže da odlazak u penziju ne mora da znači puko sedenje kod kuće.

Sa svojim rukotvorinama debitovala je na Saboru narodnog stvaralaštva na Gospojinskim svečanostima u porti Saborne crkve u Kragujevcu i odmah je svojim štandom izmamila osmehe. Heklanjem se bavi već 15 godina, ali od izrade klasičnih miljea je odustala i počela je da plete lutke i igračke.

– Klasični miljei su otišli u zaborav. Nisu više moderni.  A kad sam otišla u penziju, pitala sam šta ću sad da radim. Probala sam različit hekleraj, pa i sa ovim igračkama. To mi se svidelo i postalo mi je neizmerno uživanje – kaže Vlajka Stefanović.

Iako već dugo stvara uz pomoć heklice, konca i vunice, ona se tek sada odvažila da izloži i prodaje svoje rukotvorine. Kaže, imala je veliku tremu, ali je hrabro donela kofer prepun heklanih igračaka i poređala ih na štandu.

– Osećala sam se kao da idem na prijemni ispit! Ali trema je brzo prošla. Jer su reakcije posetilaca zaista predivne. Skoro svako zastane, pita nešto, ili kupi najmlađim članovima porodice. Buduće mušterije neka znaju da su lutke bezbedne za decu. Koristim mikrofiber i punjenje od silikona. A oči posebno osiguravam da deca ne mogu da ih odvoje sa glave lutke ili same ispadnu. Osim kreativnosti, bezbednost je bila na prvom mestu – kaže Vlajka.

Prvi nastup u javnosti bio joj je lakši kada je videla da će štand deliti sa koleginicom. Drugi put će joj, kaže, biti lakše da izloži svoje rukotvorine, koje stvara uz pomoć kreativnosti, dokazujući da život posle penzionisanja može da bude aktivan i sadržajan.

Tekst i foto: Biljana Nenković