Opadanjem lišća završava se period vegetacije kod voćaka, ali ne i sezona poslova. Lepe jesenje dane treba iskoristiti za radove čiji je cilj što bolja priprema stabla za prezimljavanje i narednu vegetaciju.
Nije retkost da posle berbe na stablima voćaka ostane poneki neubran plod. Takvi plodovi vremenom se sasuše, smežuraju i pocrne. Ove tzv. mumije predstavljaju izvor širenja bolesti, a naročito truleži, pa stručnjaci savetuju da se obavezno uklone sa stabala. Istovremeno treba sakupiti i iz voćnjaka izneti i plodove koji su opali i ostali na zemlji ispod stabala. I oni su skloništa za prezimljavanje nekih bakterija i štetočina, a često privlače i glodare. Od velike koristi je i sakupljanje, iznošenje iz voćnjaka i spaljivanje opalog lišća, u kojem takođe prezimljavaju pojedini uzročnici bolesti.
Svako stablo u voćnjaku potrebno je pregledati i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Poželjno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima sa debla i ramenih grana skinu mahovina, lišajevi, gnezda gusenica, smolotočine, jer su to mesta na kojima se sakupljaju razni patogeni. Pomoć je potrebna i starim stablima, a naročito ako se na njima primete manje ili veće rupe. Rane, odnosno rupe, dobro se očiste od truleži sve do zdravog dela, a potom dezinfikuju i na kraju zatvore, za šta može poslužiti kalemarski vosak.
U jesen se voćnjaci i prihranjuju. U zavisnosti od vremenskih uslova jesenje đubrenje obavlja se obično krajem oktobra ili tokom novembra. U godinama s veoma toplim jesenjim danima odlaže se za kraj novembra ili početak decembra. Po pravilu, tokom jeseni dodaju se stajnjak i mineralna đubriva. Stajnjak mora da bude dobro zgoreo i treba ga zaorati odmah posle iznošenja u voćnjak i rasturanja. Nikad se ne ostavlja na gomilama, posebno nerasturen po njivi duže vreme jer se gube hranljive materije.
Pored organskih, neophodno je u zemljište uneti i mineralna đubriva, u zavisnosti od obezbeđenosti zemljišta hranljivim materijama, ali i starosti zasada, vrste i sorte voćaka. U ovom periodu treba koristititi mineralna đubriva koja u sebi ne sadrže ili imaju mali procenat azota, dok je sadržaj kalijuma i fosfora povećan.
S. Malinović
Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.
