Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za jun, Jablanički okrug je od svih 25 statističkih oblasti na koje je podeljena Srbija imao najmanje prosečne zarade (55.546 dinara kada se oduzmu porezi i doprinosi, naspram beogradskih 93.745 dinara). Međutim, međugodišnji rast prosečnih plata u ovom okrugu od 11,9 procenata spada u gornju polovinu svih oblasti i daje nadu da će po ovom kriterijumu zaposleni iz regiona čiji je najveći grad Leskovac uskoro pobeći sa zadnjeg mesta.
Rast zarada svakako pokreću kompanije koje su dobro poslovale u prethodnom periodu, tokom kojeg nažalost nisu izostajali mnogi spoljni i unutrašnji izazovi.
Kada se sagledava lista preduzeća koja su najviše prihodovala tokom 2021. godine u Jablaničkom okrugu, ako se izuzme nekoliko velikih tradicionalno prisutnih velikih preduzeća (Mladost, Zdravlje Leskovac, Mesokombinat, Nevena Color), na prvi pogled se može primetiti da najveće učešće po broju imaju oni privredni subjekti koji se bave proizvodnjom ili preradom voća i povrća.
Taj podatak zapravo u praksi potvrđuje činjenicu da je južni kraj naše zemlje uvek bio okrenut ovom obliku poljoprivrede, pa ga često i ističe i kao svoj poslovni adut. Ne bez razloga. Mnoga od ovih preduzeća izvoze svoju robu u inostranstvo, na tržišta EU ili Ruske federacije.
“Za razliku od prošle godine roba se sada u nešto manjoj meri izvozi ka Nemačkoj i Rusiji. Ta tržišta, recimo, malinu vuku prvo iz drugih zemalja, pre svega Poljske, jer im je u ovom trenutku tako jeftinije zbog transporta i naše visoke cene. Kad iscrpu te zalihe, okrenuće se malinama iz Srbije. U isto vreme u EU, pre svega mislim na Nemačku, primećuje se manja potrošnja na skuplje poljoprivredne proizvode, što je verovatno posledica krize”, objašnjava za Biznis.rs Zoran Stamenković, direktor Zemljoradnićke zadruge Moravac iz Leskovca, koja je visoko pozicionirana na našoj listi 99 preduzeća sa najvećim prihodima u Jablaničkom okrugu.
Prema njegovim rečima, za domaće potrebe ostaje veoma malo robe. Iz prerađivačke industrije ostane određena količina džemova i sokova, i to je to. Ali voće prve klase kvaliteta kod proizvođača iz Jablaničkog kraja najčešće je namenjeno za izvozna tržišta.
ZZ Moravac jedan deo svojih malina, kupina, borovnica, pa i pečuraka plasira za pojedine beogradske restorane, ali u pitanju je tek otprilike hiljaditi deo ukupne količine koju ova zadruga prikuplja na godišnejm nivou. Jednostavno, stiče se utisak da osim Beograda malo ko u Srbiji može da ponudi cenu koja može da parira izvoznoj.
S druge strane, poslednjih godina sve je izraženiji problem nedostatka radne snage. Ne samo da ona košta više, nego ju je praktično nemoguće naći u dovoljnom broju.
“Kada je sezona branja, nama je trebalo 150-200 radnika u polju. Zbog otvaranja pogona stranih kompanija u kraju, mnogi ljudi su napustili zemljoradnju i otišli u fabričke radnike i nema ko da ih nadomesti. Sada u najvažnijem periodu možemo da sakupimo tek tridesetak radnika, i to mahom starijih od šezdeset godina”, naglašava Stamenković.
Kako kaže naš sagovornik, sledeće nedelje ZZ Moravac mora da otpremi tri šlepera – jedan ka Nemačkoj, jedan ka Rusiji i jedan ka Hrvatskoj – a ne zna da li će uspeti to da učini u dogovoreno vreme, jer nema dovoljno radnika.
Naposletku, direktor zemljoradničke zadruge iz Leskovca pokušao je da se osvrne na ekonomske, pa i meteorološke prognoze za narednu godinu, i još jednom potvrdio da je poljoprivreda “jako nezahvalan posao ukoliko proizvodnja nije raznovrsna”.
“Ne zna se šta je gore – da li kad je godina sušna i prinosi su manji ili kad je kišna i kvalitet proizvoda je u proseku lošiji… Uporedo sa tim, pošto svi iz okruga dosta izvozimo, umnogome zavisimo od prilika i tražnje u inostranstvu, a niko ne zna kako će se aktuelna kriza u Evropi dalje razvijati”, pita se Stamenković.
Izvor: biznis.rs
Foto: Grad Leskovac
