Proleće je hladnije nego inače, ali i sa više padavina, što je nateralo biljke da intenzivnije rastu. Korovi i insekti takođe su aktivni i pravo je vreme za tretmane koji će da omoguće zaštitu od bolesti i napada štetočina.
Bez obzira da li imate jabuke, kruške, trešnje, višnje, breskve ili stubaste forme ovih voćnih vrsta. Takođe i borovnice, maline, ribizle, ogrozd, mandarine, kumkvat, smokve, kao i povrtne vrste, postoji bilje koje može da im pomogne u rastu i razvoju nakon završetka perioda mirovanja i kasnije u vegetaciji. Nije potrebna nikakva upotreba pesticida.
Zapamtite da svim voćkama i povrću u početku najviše treba azot, za intenzivan rast. Uz njega dodaje se i fosfor, kalijum, cink, gvožđe (kako bi se izbegla hloroza lišća), a nakon toga kalcijum. Kasnije, u toku vegetacije, potrebe za azotom se smanjuju, a ostali makro i mikro elementi i dalje se dodaju kako bi se sprečile fiziološke bolesti ploda, a usev ojačao i bio otporniji na napad različitih bolesti.
Osnovni izvor azota i gvožđa je kopriva. Najviše minerala i vitamina je u onoj mladoj. Bez problema može da se meša sa gavezom, papratima i maslačkom. Tokom leta koristi se zajedno sa preslicom i gavezom, ali najduže do avgusta, kada počinje cvetanje. Gavez je izvor kalijuma, kao i paprat dok maslačak sadrži bakar i jača biljku. Preslica je takođe odlična za osnaživanje jer sadrži silicijum koji stvara film na površini i onemogućava ulazak patogena.
Isto je i sa kalcijumom. Kao izvor ovog elementa koristite domaće nekuvano mleko i ljusku jaja. Upotrebljava se odmah posle cvetanja i tokom leta jer jača plodove, sprečava pojavu vršne truleži plodova, naročito na povrću.
Za ishranu voća i povrća dovoljno je dve do tri litre vode u kojoj su potopljene gore navedene vrste, u količini od deset litara. Voda u buretu, plastičnom ili drvenom, u kojem su potopljene, meša se dok ne počne da peni. Tada je spremna za upotrebu. Ukoliko imate manje površine zasađene povrćem prihrana se može obavljati preko lista, folijarno, može i zalivanje oko stabljike, a najbolje je da imate creva za navodnjavanje.
Creva mogu da se postave ispod folije koja sprečava rast korova. Paradajz može bolje da izdrži ako je na foliji dok za papriku i nije poželjna, zbog mogućeg pregrevanja zemljišta ispod folije čime dolazi do propadanja stabljike.
Voćke rado prihvataju prihranu koprivom, gavezom i ostalim travama. Preko lista primiće dovoljno azota, gvožđa i ostalih elemenata, a takođe će da ojačaju i budu otpornije prema bolestima. Protiv insekata poželjno je da koristite začine – od ljutih paprika, čili papričica, rasola, sirćeta (sa devet ili 11 odsto) alkohola, cimeta do belog i crvenog luka, pelina, listova nane, bosiljka, ruzmarina. Doze su iste kao i kod primene koprive, preslice, gaveza i ostalih biljaka. Sve morate dobro da procedite da ne dođe do začepljenja dizni na prskalici.
Možete da koristite pojedinačno ova sredstva ili njihove razne kombinacije. Na primer beli luk, preslicu i nanu. Uglavnom, nastojte da u smesi bude nešto protiv bolesti i nešto protiv štetočina. Za suzbijanje insekata, voće tretirajte malo pre kretanja vegetacije, u precvetavanju ili odmah nakon ove faze. Ponavljajte tretman jednom u 10 do 15 dana.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
