NOVO NA OKUĆNICAMA I U BOLJIM MARKETIMA
U našim krajevima se gaje mnoge vrste voćaka. Još je nekadašnja Jugoslavija bila poznata kao vrsna voćarska zemlja čiji je dobar glas kroz svet pronela šljiva i šljivovica. Danas je situacija drugačija. U Srbiju su stigle neke nove vrste, ekonomski isplativije za kojima vapi tržište. Ali, odomaćuju se i one neobičnog imena koje mnogi jedva „prevale“ preko jezika, i ne znaju kako izgledaju i kakvog su ukusa njihovi plodovi, a najviše ih ima među jagodastim vrstama.
Pokušaćemo da vas upoznamo s nekim od onih koji se polako ukorenjuju na našim okućnicama. Ne gaje se na velikim površinama, a plodovi od nekih mogu da se nađu u bolje snabdevenim marketima.
Borovnica koja isto vredi, a lakše se gaji
Sibirska iliti kamčatska borovnica (Lonicera caerulea fam. Caprifoliaceae) je slična našoj borovnici samo je mnogo lakša za gajenje, jer ne zahteva kiselo zemljište. Zovu je još i honejberi. Način sadnje i održavanja je kao kod obične borovnice. Metodi orezivanja, đubrenja i nege su isti. Razlika između njih je mesto na kom je gajenje moguće i vreme berbe. Gaji se gde god to prostor dozvoljava, a jedina prava mana sibirske borovnice je što plodonosi samo jednom godišnje. Sadi se u špaliru kao patuljasto voće ili pojedinačno kao žbun, u jesen na dubinu od jednog ašova. Bere se u maju-junu kada bobice narastu oko jedan cm u dužinu i dobiju purpurnu boju sličnu šljivi, a čim se oberu potrebno ih je smestiti u frižider ili zamrznuti.
„Vitamini za oči“ čiste jetru, snižavaju šećer
Godži je „sveta“ biljka sa Tibeta, a u narodnoj medicini koristi se više od 6.000 godina za održavanje dobrog zdravlja i energije. To je drvenasta grmolika biljka iz porodice pomoćnica. Za ishranu koristimo jajaste bobice crvenkaste boje.
Ove bobice su postale popularne zbog ogromnog broja lekovitih i hranljivih svojstava, u prvom redu antioksidanata, i zbog toga se svrstavaju u superhranu. Možda ćete se iznenaditi, ali ova, sada skupa namirnica, od davnina uspeva i u Srbiji. U narodu je poznata kao živoplotica ili plotica, a uglavnom je služila kao živa ograda za ograđivanje dvorišta, posebno na terenima pored puta.
Pored plodova, koji imaju višestruku namenu u narodnoj medicini (u tom obliku se najčešće i koriste zbog dostupnosti), velike koristi za zdravlje nude i mladi list godži biljke, kao i kora korena. Mlado lišće se bere u rano proleće, suši, a onda koristi za pravljenje čaja. Ovaj način je karakterističan za tradicionalnu kinesku medicinu i prvenstvena namena mu je detoks organizma i čišćenje jetre.
Godži bobice sadrže više karotena nego šargarepa, uključujući beta karoten, ali i zeksantin, kriptoksantin, likopen i lutein, uz vitamine B1, B2, B6, C, A, D i K. U njima su i brojni minerali, poput cinka, selena, kalijuma, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Sadrže najveći broj postojećih aminokiselina, linolnu i alfa-linolensku kiselinu i beta-sitosterol koji utiče na dobar holesterol, prisutne su i nezasićene masne kiseline.
„Bobica“ rađa jabuke
Šib ili saskaton, (Amelanchier alnifolia) je neuobičajena vrsta voća koja poslednjih godina doživljava sve veću popularnost. Ime dolazi od skraćenog naziva za plod tipa bobice. Prirodno stanište saskatona su hladni delovi Severne Amerike gde je ova biljka predstavljala glavni izvor hrane za domoroce i naseljenike. Do pre jedne decenije je rasla samo u prirodi, ali su selekcioneri stvorili nove sorte.
Iako se na engleskom naziva kao berry, što u prevodu znači bobica, plod ove voćne vrste je jabuka, odnosno poput onog kod jabuke i kruške. Većina divljih grmova daje sitne plodove, dok oni kod savremenih kultivara imaju daleko krupnije. Ukusom podsećaju na borovnice, te se mogu koristiti na isti način. U toplijim krajevima plodovi sazrevaju početkom leta, a u hladnijim malo kasnije. Oni su tamnoljubičasti do crni, 5 do 15mm dugi. Ukus je sladak, mada ponekad i gorak zbog semenki. U jednom plodu se nalazi 4 do 10 smeđih semenki sa kožastom opnom.
Piše: Svetlana Mujanović
