Na udaljenosti od samo 30 kilometara, u Istočnoj Srbiji kriju se dva jedinstvena bisera prirode u svom najizvornijem obliku. U njima reke, vrela, slapovi i vodopadi huče čistim zvukom. Boje i rastinje pružaju osećaj slobode i poimanje veličine i lepote onoga što ljudska ruka ne može da napravi. Krupajsko vrelo i vodopad Veliki buk, odnosno Lisine, na istoj su putanji kroz Homolje i Kučajske planine. Zajednički su im i planina Beljanica, kao i mnoštvo posetilaca koji traže predah, daleko od gradske vreve i asfalta.
Priroda je ovde bila kreativna, baš kao i narodna predanja. Mnogobrojne legende i mitovi se ispredaju, traju i žive, kao objašnjenje za tajne Beljanice, uz spoznaju da je priroda zaista bila darežljiva prema nama. Oba mesta su, na sreću, zakonom zaštićeno područje!
Skriveno blago Zlatne pećine
Obavijeno mitovima i misterijama, nestvarnom mlečno – plavom bojom vode i legendom o skrivenom blagu, Krupajsko vrelo više podseća na daleka i nedostižna egzotična mesta o kojima maštamo. Skrivena oaza u Homoljskim planinama očarava na više načina. Prati je priča o vodenom duhu, koji čuva zlato u dubinama vrela.
Krupajsko vrelo je izvor Krupajske reke, leve pritoke Mlave. Nalazi se na oko 35 kilometara od Žagubice, u podnožju krečnjačke planine Beljanice, u ataru sela Milanovac, nedaleko od klisure koju nazivaju Vratima Homolja. Iz pećinskih „vrata“ sliva se čista i hladna voda u kraško jezero, odakle se vodopadom spušta u reku. Ovaj prirodni fenomen ima bogatu istoriju i još veći značaj u ekosistemu.
Nalazi se na nadmorskoj visini od 220 metara. Okruženo je planinama i dom je stotinama vrsta biljaka i životinja, koje privlače podjednako naučnike, turiste i ljubitelje mitova i legendi. Naučni krugovi su još zainteresovani i za posebne karakteristike vode čija temperatura varira od 9 do 11 stepeni. Ronioce intrigira čitava mreža podvodnih kanala, koji još nisu do kraja istraženi. Na 123 metra do sada istražene dubine nalazi se delimično potopljena pećina, a još dublje lavirint podvodnih tunela, koji su veoma zahtevni za istraživanje.
Do sada su otkrivene i imenovane pećine Želudac, Tobogan, Mala soba, Šest metara, Velika soba i Glava ovna. Turistički vodiči napominju da su one bile izazov i za najiskusnije ronioce ali da se ne odustaje. I dok se pripremaju za nastavak istraživanja, skriveni dragulj Srbije „osvetljavaju“ mitovi i legende. Prema vlaškoj legendi, Homoljske planine su progutale zlato i ono je sakriveno u Zlatnoj pećini na dnu Krupajskog vrela.
Vodeni duh, Đavolji dan i vlaške žene
Blago čuva vodeni duh po imenu Tartor i svake godine na Đavolji dan on udara u bubnjeve i priziva ostale duhove na svoju slavu. Veruje se da je samo tog dana ulaz u pećinu otvoren. Ali, nevolja je što niko ne zna kog datuma je tačno Đavolji dan, već se on svake godine menja.
Mit govori da to znaju vlaške žene, koje tog dana ulaze u vodu noću, kako bi se prepustile vodenom duhu i kojoj bi to pošlo za rukom, postajala je veoma moćna. Veruje se i da samo na taj dan, kada je Tartor „zauzet“ ritualima, pećina ostaje bez nadzora i u nju je moguće ući.
Dok se prepričavaju mitovi o Đavoljem danu, turisti uživaju u prizorima vodenog blaga. Do vrela se stiže omanjim usponom preko drvenih i kamenih stepenika kroz šumu. Sa vrha se već čuje huk slapova i za neki minut na nizbrdici ukazuje se mlečno plava boja jezera. Iza njega se vidi ulaz u pećinu. Jezero je nastalo posle Drugog svetskog rata, kada je napravljena prva brana od drveta. Ona je promenila prvobitni izgled vrela. Kasnije je izgrađena nova, od čvrstog materijala, a snaga vode korišćena je za pokretanje vunovlačare za sukno i mlina.
Vodena buka stišava duševne nemire
Vodopad Veliki buk nalazi se na padinama planine Beljanice u blizini Despotovca. Ovaj dragulj prirode je na rečici Vrelo, a ona je desna pritoka Resave. Visok je 25 metara i dugo je nosio titulu najvišeg vodopada u Srbiji, dok ga nije pretekao onaj na Staroj planini. Svejedno, njegova lepota i moć nije umanjena novom konkurencijom.
U podnožju vodopada čije kapi vode se raspršuju po planinskom vazduhu formiralo se plitko jezero sa kristalno čistom vodom. Rečica Vrelo nastaje od vode iz kraških stena Beljanice, udružuje sa ponornicama iz uvala Busovate i Rečke, a onda se obrušava i pravi moćan vodopad. Dalje, voda ubrzano huji preko stena, kamenja i kaskada, obraslih mahovinom. Nekada je pokretala stare mlinove, a danas je čudesan dekor obližnjih restorana.
Za ovo mesto kažu da, uprkos velikoj buci, donosi mir u duši. Njegova snaga i huk zapravo odvajaju ljude od stresne svakodnevice i uznemirujućih misli. Hladna, prozirna i tirkizna, penušava voda prolazi pored lepo uređenih staza i drvenih mostova, a onda pronalazi Resavu i sa njom se spaja.
Čuvaju vile i zmajevi, a štiti država
Teško je bilo ljudima u ovom kraju da poveruju kako je priroda bez nekog razloga bila prema njima toliko izdašna, pa su sve to nekada objašnjavali mističnim pričama. Kruži mit da se ovde okupljaju vile koje vole divlja mesta sa vodom, skrivena u gustim šumama, kakva je baš ova na Beljanici.
Veruje se, naime, da vile nastaju iz rose ili biljaka. Pominje se da se povijaju u list i ostaju na drveću, i da ih ne treba uznemiravati niti obilaziti mesta gde se kupaju, jer ako ih neko prekine u njihovoj razdraganosti, mogle bi posetioca da omađijaju.
Da je mesto Velikog buka dom natprirodnim bićima govori još jedna legenda u kojoj se tvrdi da tu obitavaju zmajevi naklonjeni i prirodi i ljudima. Prema predanju, zmajevi su zaštitnici planinskih vrhova i izvora koji čuvaju prirodu i sela od svakog zla. U Istočnoj Srbiji veruje se da zmajevi nastaju od starog šarana. Kad zmaj dobije krila i odleti iz reke nastaju varnice koje imaju oblik krljušti. Zmajevi, veruje se u ovom kraju, žive blizu vode u nekom starom drvetu.
Homoljske lepote ne čuvaju samo vile i zmajevi, nego i država. U pitanju je spomenik prirode „Lisine“ i zaštićeno je prirodno dobro od izuzetnog značaja. Čitav kompleks se prostire na 10 hektara, a centralna tačka je vodopad Veliki buk.
Tekst i foto: Biljana Nenković
