Lazar Kupreški iz Novog Sada prvi put učestvuje na Oplenačkoj berbi i odmah je pobrao simpatije Šumadinaca metarskim veknama hleba u čiju kršku vešto pakuje kobasice koje sam pravi. Iako su ga posle Kobasicijade u Turiji prozvali srpskim kraljem kobasica, u Topoli su najviše zagledali hleb.
– Šumadincima je interesanta veličina hleba i to im prvo privuče pažnju. U Topolu, na čuvenu Oplenačku berbu doneli smo vekne od po 10 kilograma. Peku se oko tri sata, a priprema testa traje 24 časa. Pečemo ih u starim, zidanim furunama. Ali, pravimo vekne i za Ginisa. Najveću koji smo napravili težila je 22 kilograma i vekna je bila dugačka 184 centimetra – kaže Lazar Kupreški.
Gužva ispred njegovog štanda i potražnja za hlebom nije jenjavala. Svako je hteo krišku iz detinjstva, samo što su ovog puta umesto masti i aleve paprike, ili pekmeza od šljiva, „mazali“ na hleb moču i kobasice. A kriška velika kao tri dlana.
– Poznatiji smo po kobasicama, ali eto Šumadinci se uželeli domaćeg hleba, koji diše i miriše – dodaje Lazar.
Kupreški pravi domaće, roštiljske i bele bavarske kobasice, koje se odlično slažu sa domaćim hlebom, pečenim u furuni.
– Prva kobasicijada na kojoj sam učestvovao bila je u Srpskom Itebeju, pre pet godina, a potom i ona u Belom blatu. Topio sam čvarke na licu mesta i dok su ljudi čekali u redu da budu gotovi, uzimali su kobasice da malo zameze. U Turiju sam otišao i osim kobasica i čvaraka poneo veknu hleba od 15 kilograma, koja je bila duga 160 centimetara. Tako je nastao naš kompletan obrok od domaćih kobasica i hleba – kaže Lazar.
Tako je Kupreški u Topoli malo-malo pa sekao kriške od velike vekne, kao prst debele. Neko je naručivao i kobasice, a neko je već zamišljao kako će namazati tek kupljeni domaći ajvar.
Tekst i foto: Biljana Nenković
