Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО Vranjanac Srđan Arsić tri i po decenije uzgaja bonsai

Vranjanac Srđan Arsić tri i po decenije uzgaja bonsai

1012

Profesor biologije iz Vranja, Srđan Arsić, punih 35 godina u svom domu  uzgaja bonsai, patuljasto drveće u saksijama. Ovom umetnošću počeo je da se bavi kada je krenuo da trenira aikido. Na treninzima je upoznao ljude koji su u svojim domovima uzgajali minijaturna stabla sa svim karakteristikama te biljne vrste u normalnoj veličini u prirodi. Oduševljen onim što rade, poželeo je da se i sam oproba u tom poslu. Iako je u početku imao dosta neuspeha i osušenih sadnica, savladao je tehniku uzgoja bonsaija. Svoju proizvodnju bazira na domaćim autohtonim vrstama koje rastu u našim šumama; brest, javor, jasen, bukva, grab, kao i od žive ograde, fikusa bendžemina, odnosno svih biljaka koje imaju drvenasto stablo.

Sadnice ponalazi u prirodi odakle uzima samo one biljke koje su zakržljale ili oštećene. Čim ih donese kući zada im prvi oblik pomoću žice, tako dobija uspravno i koso stablo, naplavljeno, vijugavo, da bude na kamenu, a orezivanjem korena smanjuje njegov obim kako bi mogao da ga smesti u plitku posudu.

– Od više vrsta različitih drvenastih biljaka mogu da se stvore fantastične kompozicije. Sve to zahteva mnogo više ulaganja, a da bi se to postiglo potrebno je dosta znanja, iskustva i vremena – ističe profesor Arsić.

Prema njegovim rečima biljke dobijaju osnovnu formu posle nekoliko godina intenzivnog gajenja. Tada se presađuju u stalnu činiju i tek posle desetak godina može se reći da je formiran nekakav bonsai. Formiran na ovakav način zove se predbonsai i jeftinije se prodaje.

– Ovako odgojena biljka zahteva redovno zalivanje, prihranjivanje određenim đubrivima, presađivanje na par godina. Svake godine se tokom vegetacije, dva do tri puta, obavlja orezivanje viška grana. One koje daju loš izgled moraju da se uklone, baš kao i preveliki listovi kako bi se omogućilo da se u narednoj sezoni formiraju novi – kaže naš sagovornik.

Tokom leta, zbog lakšeg zalivanja, biljke čuva u dvorištu na policama, odnosno na mestu gde će biti izložene umerenoj svetlosti. Prihranjuje ih tečnim đubivom koje se koristi za sobno cveće. Zimi ih od mraza čuva u posebnim prostorijama, ili jednostavno prekrije zemljom i lišćem tako da u plitkim posudama njihov koren može da preživi taj nepovoljni period. U svojoj zbirci ima negde oko stotinak bonsaija čija vrednost zavisi od starosti, forme, činije koju zauzima.

– Ako se bonsai gaji kako treba on može da doživi starost biljke koja je u prirodi. Otuda u svetu postoji bonsai koji se čuva po nekoliko hiljada godina i obično se u porodici prenosi sa kolena na koleno – tvrdi Arsić čiji kupci uglavnom vole da kupuju jeftinije eksponate kako se ne bi mnogo nasekirali, ako se kod njih ubrzo osuše.

– Bonsai kod nas može da se nabavi i u cvećarama. Ima i onih koji su formirani od kineske biljke žen šen. Moj bonsai  je isključivo formiran od biljaka sa naših terena tako da je dosta otporan i dugotrajan, na zadovoljstvo kupaca – ističe zadovoljno Arsić.

Gordana Nastić