Subota Sv. pravednog Lazara, uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos posle četvorodnevnog prebivanja u grobu vaskrsao iz mrtvih. Praznuje se ipak kao dečiji praznik, Vrbica, kada se bere olistalo pruće od vrbe, kako bi deca rasla i razvijala se. Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota (Vrbica) proslavljala se i kao školska svečanost. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu, sutradan, na Cveti, nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane po kućama.
Pored toga, vrbe simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se organizuju povorke Lazarica – neudatih, mladih devojaka koje su lepo obučene i bogato okićene, išle od kuće do kuće i pevale, simbolizujući dolazak letnjeg perioda. Domaćini bi ih pozdravljali i darivali. Najčešće je morao biti neparan broj devojaka. Jedna devojka bila bi preobučena u muško odelo, predstavljajući Lazara. U ruci bi držala štap, jatagan ili maramu, a na glavi kalpak ili šešir okićen cvećem ili perjem.
I Lazarica, devojka obučena u svečano belo odelo, bila bi okićena cvećem dok bi joj tanki veo prekrivao lice. Ostale devojke – pevačice takođe su bile svečano obučene, okićene cvećem, u ruci noseći beli luk, zvonca i praporce. Uz pesmu, plesale bi i išle od kuće do kuće, a domaćini bi ih darivali najčešće jajima ili posnim kolačima.
R.D.J.
