Lukovi – praziluk, srebrnjak, jesenji beli luk i vlasac, zimu redovno provode na otvorenom polju. Najveći deo vegetacije srebrnjaka protekne u zimsko-prolećnom periodu. Arpadžik posađen u oktobru, tokom novembra formira redove, ali – uporedo sa lukom – raste i korov. Zbog toga bi tokom lepih i još uvek umereno toplih dana, leje valjalo opleviti da bi biljke nesmetano rasle. Korovi se uklanjaju i iz leja jesenjeg belog luka.
Vlasac je posebna vrsta luka, botanički dvogodišnja a u našim uslovima se gaji kao višegodišnja. To znači da zimi ostaje na otvorenom. U ishrani se koriste tanki, cevasti listovi, koji se seku i pakuju u vezice, čak i za vreme lepih zimskih dana. Vičniji baštovani praktikuju da mu prvo odseku listove, dva-tri centimetra iznad zemlje, detaljno ga opleve i prekriju agrotekstilom. Tako utopljen on raste i tokom blage zime, doduše usporeno, a novi, sveži listovi mogu povremeno da se iznesu na trpezu.
U ovu grupu povrća ubraja se i praziluk. On zimu dočeka kao odrasla biljka. Najčešće se vadi u novembru, ali u bašti može da ostane do proleća, pa i u takvim lejama korov treba ukloniti.
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
