Kada je reč o ranoj plasteničkoj proizvodnji trenutno je najaktuelnija zelena salata koje i ima najviše na zelenim pijacama širom Srbije. Jedan od većih proizvođača povrća u plastenicima, u Pomoravskom okrugu, je porodica Janković iz Miloševa kod Jagodine. Ivan i Ankica se oko 20 godina bave plasteničkom proizvodnjom. U velikom blok plasteniku od 3.000 kvadrata, koji je opremljen komjuterom i meteo stanicom, godišnje proizvedu oko 50.000-60.000 komada zelene salate.
– Imali smo jednu turu zelene salate koju smo završili do nove godine i zatim smo zasadili drugu koju upravo beremo. To je četvrta kultura koju sadimo u ovom plasteniku. Prvo je paradajz, pa krastavac i dva puta salata. Obično budu tri kulture, ali sada je bilo toplo. Imamo nekoliko vrsta salate – genesis, fabris, džuboks i neke u ogledu sa holandskim semenima. Uglavnom koristimo holandsko seme jer je najkvalitetnije. Proizvodimo i rasad – kaže Ankica Janković.
Ona ističe da salata ne iziskuje preteranu negu, ali mora da se zaštiti na vreme.
– Zaštita od bolesti je bitna i radi se posle desetak dana od rasađivanja. Posle se više ne prska dok ne stigne za berbu. Napada je plamenjača i botritis i zato se štiti na početku. Najviše je podložna bolestima kod folije, jer tu ima najviše vlage. Ako se ne zaštiti na vreme posle nema pomoći. Navodnjavanje mora da bude umereno, da ne bude ni mnogo suvo a ni da se mnogo zaliva – objašnjava Ankica.
Nakon zelene salate Jankovići kreću sa sadnjom paradajza i paprike krajem marta, početkom aprila.
Tekst i foto: Jelena Lukić
