Piše: Svetlana Mujanović
Ćudljiva zima, sa čestim smenama toplih i izuzetno hladnih dana i noći, zna da bude pogubna za voćke. Na te promene posebno su osetljive koštičave vrste – kajsija, šljiva, višnja, trešnja i breskva. Protiv toga nema nekog efikasnog leka, ali štete se mogu umanjiti krečenjem debla i ramenih grana.
Posle jesenjeg plavog prskanja nekim od preparata na bazi bakra, a u cilju smanjenja takozvanog infektivnog potencijala različitih gljiva i bakterija i uništavanja svih razvojnih stadijuma štetočina koje zimu provode u pukotinama kore, debla i ramene grane valja temeljno okrečiti, bolje reći natopiti, da rastvor prodre u svaku pukotinu.
Krečenje ima dvostruku ulogu. Bela boja odbija sunčeve zrake i sprečava njihov štetan uticaj na voćke u nevreme, odnosno, usporava zagrevanje debla i ramenih grana i tako odlaže kretanje sokova i početak vegetacije, a time umanjuje štete od jakih prolećnih mrazeva i pucanja kore.
Do pucanja kore dolazi usled naglih temperaturnih kolebanja – promene temperature u kratkom vremenskom periodu. Ovo je naročito izraženo kada posle niskih temperatura nastupi toplo vreme. Topao vazduh i sunce zagrevaju stablo voćke, sokovi se brže kreću, tkiva ispod kore se naglo šire dok je ona kruta i nema tu sposobnost. Pošto kora nije oklop, već prirodna tvorevina, zbog širenja tkiva ne može da ostane kompaktna, pa puca. Tačka na deblu iz koje polaze osnovne – ramene grane, naročito je osetljiva na temperaturne promene i sklona pucanju. Ovo je još izraženije kada posle nekoliko toplih dana naglo zahladi, temperatura padne znatno ispod nule, pa se pokrenuti sokovi zamrznu u sprovodnim sudovima i tada i ta tkiva pucaju i odumiru. Treba napomenuti da raspuknuta kora veoma teško ili gotovo nikako ne zarasta. Pukotine, nastale pucanjem kore, predstavljaju ulazna vrata za mnoge patogene organizme-uzročnike truljenja stabla i propadanja voćki.
Druga uloga krečenja je fitosanitarne prirode, jer se tako uništavaju sve prezimljujuće forme parazita i štetočina, a kreč deluje i repelentno na neku sitnu divljač.
Pravo vreme za ovaj posao je pozna jesen, pre pojave mrazeva, odnosno, tokom novembra i početkom decembra. Radi se po tihom, lepom vremenu, u najtoplijem delu dana, kada je temperatura iznad nule da se kreč ne bi smrzao i brzo osušio. Prilikom krečenja voćaka važno je da se nanese dobar sloj kreča, kako bi pore kore stabla mogle lepo da ga upiju, kao i da se ne kreči samo deblo, već i gornji delovi, ramene grane, odnosno račve, a to je deo dvadesetak centimetara iznad prvog reda grana.
Sloj kreča, kvalitetno pripremljen i pažljivo nanesen u jesen, trebalo bi da se na voćkama održi do kraja zime, a tada bi valjalo debla ponovo okrečiti, kako bi se sprečile štete od prolećnih mrazeva.
Sam kreč nije efikasan
Iako se ovaj postupak zove krečenje, rastvor se pravi od više komponenti, jer sâm kreč nije efikasan. Najčešće se priprema rastvor u 20 litara vode. U veliku kantu se ubaci pet kilograma gašenog kreča, 500 g kuhinjske soli, 200 g sumpora u prahu i 200 g plavog kamena i postepeno uliva voda. Prvo se napravi kompaktna pasta koja se razređuje dok se ne utroši sva voda. Smeša treba da odstoji 24 sata, uz povremeno mešanje. Kreči se tek sutradan, a radi se debljom četkom, ili valjkom za krečenje. Vodi se računa o tome da se ravnomerno natope sve pukotine na kori i tako „blokiraju“ paraziti i štetočine koji su se tu šćućurili i čekaju proleće. U toku krečenja boja na stablu izgleda prozračno, jer je vlažna, ali kada se osuši postaje jarkobela.
