Blitva nas nekako uvek vrati u detinjstvo, poznato mrštenje za sve što je zeleno i ubeđivanje majki kako je to zdravo, kako ćemo od nje porasti, biti snažni i bolje učiti. Sve, sve, ali ovaj argument za učenje nikada nije palio. I nekako smo tu blitvu uvek mešali sa zeljem, prosto nam je bilo svejedno, zeleno pa zeleno. Kako su godine prolazile, kako smo počeli da shvatamo njenu stvarnu vrednost, tako smo počeli i da je sve češće konzumiramo, bez mrštenja, na neke nove načine i uz neka druga jela. A kako se to, nekad, “omiljeno” povrće sadi, red je da se podsetimo.
Ovo je dvogodišnje povrće lako za gajenje. U prvoj godini obrazuje dubok koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetno stablo. Nema velike proizvodne zahteve i kratke je vegetacije – od sadnje do berbe prođe 8-12 nedelja. Najviše joj odgovaraju srednje teška, plodna zemljišta, kod kojih je pH vrednost 6,5-8. Ne podnosi monokulturu. Ovo povrće se gaji na drugom mestu u plodoredu, direktnom setvom, ređe iz rasada. Seje se u septembru na međuredni razmak 25-30, dok je razmak između biljaka 15-20 centimetara. Da bi berba bila što duža, najbolje je da se u svakom roku seje sukcesivno, u razmaku od desetak dana.
Gaji se zbog listova. Najčešće se kuva na pari ili se listovi drže za duge drške i provlače kroz ključalu vodu. Posle toga se odstrane drške, a listovi začine belim lukom i maslinovim uljem i time prelije kuvani krompir. Uspešno zamenjuje spanać. Prednost joj je što može da se zamrzava.
Bogata je vitaminom A, vitaminima B kompleksa – B1, B3, B6, B9, vitaminom C, a ona je jedna od biljaka sa najvećom koncentracijom vitamina K. Od minerala, bogata je kalcijumom, natrijumom, kalijumom, gvožđem (više od spanaća), magnezijumom, fosforom, rastvorljivim vlaknima, omega-3 masnim kiselinama i brojnim antioksidantima.
S. M.
