Radič (Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi) je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika, a botanički su joj najbliže endivija i cikorija. Kod nas je uglavnom zastupljen radič crvenih listova sa belim žilama i, na žalost, nije čest gost na trpezama, a još manje u baštama. Ko odluči da posadi ovo povrće, jun je možda pravo vreme za to.
Piše: Biljana Nenković
Radič se deli po boji lišća na crvene i zelene sorte, a prema obliku na sorte koje formiraju glavice i na one kod kojih se bere lišće. Kod nas se u ishrani uglavnom koriste crvene sorte. U njivama je dobar komšija s kukuruzom šećercom. Voli osunčana mesta i hranljivu, vlažnu zemlju. Seje se u pravilnim redovima na praznim lejama, a formira glavicu u jesen, kada je dovoljno hladno.
Otporan na bolesti
U mediteranskom područuju radič može da se gaji cele godine, ali u kontinentalnom, kakvo je naše, uzgaja se u proleće i u jesen.
– Radič počinje da niče već na 2 stepena Celzijusa, a optimalna temperatura za ovu fazu je 20 stepeni. Za rast je potrebna temperatura od 16 do 22 stepena preko dana, dok noćna ne treba da bude niža od 9 stepeni Celzijusa. Da bi dobro napredovao, potrebno mu je sunčano mesto i dovoljno vlažno zemljište. Treba ga gajiti u plodoredu, a na isto mesto dolazi posle tri do četiri godine. Ne preporučuje se direktno đubrenje organskim đubrivima, već ih treba primeniti u prethodnoj kulturi. Zanimljivo je da radič za sobom ostavlja čisto zemljište, sa dosta organskih materija, pa je odličan kao pretkultura – kaže Ljiljana Vuksanović, savetodavac za povrtarstvo i ratarstvo iz Kragujevca.
Biljka je otporna na bolesti. Preporuka za đubrenje je 120 do 150 kg po hektaru azota i fosfora, a kalijuma od 150 do 200 kg po hektaru. Zemljište je najbolje orati na dubinu od 20 do 30 centimetara, a površinski sloj treba da bude mrvičast. Tokom leta može da se bere više puta, sve do jeseni, a praksa je da se seje sukcesivno.
Dodatak ishrani protiv anemije
U radnjama širom Srbije uglavnom može da se kupi glavičasti crveni radič, i on ima primat u odnosu na lisnati. Glavičasti se proizvodi iz rasada. Za prolećnu berbu treba odabrati onaj koji sporo prelazi u generativnu fazu. Rasad se proizvodi u februaru, a rasađuje u martu ili aprilu. Berba počinje krajem maja i traje tokom celog juna. Glavice iz prolećne setve su nešto sitnije i mekše nego iz jesenje proizvodnje.
