Božićna pšenica jedan je od simbola proslave rođenja Isusa Hrista, a da bi na vreme ukrasila prazničnu trpezu, prema verovanju, trebalo bi je posejati 17. decembra, na dan Svetog Varvare. Katolici božićno žito seju na Svetu Luciju, 13. decembra.
Setva pšenice na Svetog Varvaru povezuje se sa običajem kuvanja „varice“ od žitarica, koja se jede na Svetog Savicu. Pšenica može da se poseje i za Nikoljdan. Bez obzira koji praznik se odabere važno je da pšenica do Božića bude bujna i zelena.
„Seme pšenice treba prvo da prenoći u vodi da nabubri. Sutradan se poslaže na zemlju. Ne treba ih ređati mnogo, samo jedan red semena. Prekrije se tankim slojem zemlje i ostavi se u toplu prostoriju na svetlo mesto, ali ne blizu peći ili radijatora. Trebalo bi svaki dan orošavati zemlju. Tek iznikle biljke redovno zalivati da bi do Božića porasle. Seme može da se poređa i na tanjirić, bez zemlje, pa se prekrije gazom natopljenom vodom. Kad se pojave klice, gaza se skloni i tada pšenicu redovno pomalo vlažiti da bi narasla“, kaže Stanojka Milošević iz Kragujevca, koja je ovaj običaj ponela iz roditeljske kuće sa obronaka Golije.
Ako pšenica previše poraste do uoči Božića, može makazama da se skrati. Na praznik u božićno žito se stavlja sveća i pali se kad počne praznični ručak. Božićna pšenica je simbol plodnosti i novog ciklusa života. Veruje se da što je gušća i zelenija da će letina naredne godine biti berićetnija.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
