U SEPTEMBRU PUŽEVI POLAŽU JAJA
Nema bašte u kojoj puževi ne prave štetu. Povrtari se dovijaju kako znaju i umeju da ih unište, ali retka je vegetacija koja prođe bez štete. Pošto u malim baštama hemijske preparate koriste samo u „prekoj nuždi“, baštovani se oslanjaju na mehaničke mere zaštite, a valjalo bi da se više pažnje posveti preventivi. Jedna od najefikasnijih preventivnih mera bila bi da se puževima onemogući da polažu jaja, a da bismo u tome uspeli, valja poznavati biologiju ovih napasnika.
Septembar je vreme kada puževi polažu jaja koja će da prezime i iz kojih će se na proleće razviti nova generacija proždrljivih štetočina. Posle obično sušnog letnjeg perioda, jesenje kiše će navlažiti zemlju, ona će postati propusna, prijatnija za „šetanje“ puževa koji će krenuti da potraže sigurno mesto gde će ostaviti svoje potomstvo. Za to su idealne razne pukotine, i tamni i vlažni zakloni poput crepova, dasaka, otpada…gde se mogu zavući i položiti jaja.
Za „kiselu“ baštu potrebna kalcifikacija
Najveću glavobolju zadaje (crvenkasto smeđi) španski puž Arion vulgaris, koji se brzo razmnožava, a jedna jedinka može da položi 200 do 400 jaja. Ona su prečnika jedan mm, poput kuglica stiropora. Sveže položena su skoro prozirna, a zatim postaju bela i tamnija i obično se mogu videti u gomilicama. Domaće i odomaćene vrste su mnogo manje produktivne.
Kako bi se smanjila njihova brojnost na proleće, potrebno je da se sada započne s preventivnom zaštitom. Prvo, treba pospremiti bašte i okolno zemljište, ukloniti sve potencijalne zimovnike u kojima će jaja uspešno dočekati proleće. Valja pokupiti sve kabaste biljne ostatke i složiti na neko za puževe nedostupno mesto, počupati korenje povrća koje na puževe deluje kao magnet za polaganje jaja. To je pre svega korenje plavog patlidžana i cvekle oko čijeg vrata puževi rado odlažu jaja. Zbog toga cveklu treba pažljivo vaditi i ne otresati grudvice zemlje sa nje već rukavicama skinuti u neku posudu, i u nju pokupiti i grudvice koje su bile oko korenovog vrata, izneti iz bašte i spaliti. To uraditi i s korenom patlidžana i grudvicama oko njega. U manjim baštama to se na bezbednoj udanjenosti raširi po suvoj zemlji, može i betonu i ostavi se da ih sunce uništi, jer čim se osuše jaja propadaju.
Ako je zemljište u bašti kiselo ne izbegavajte da uradite kalcifikaciju, njome se smanjuje broj preživelih jaja, jer kreč negativno deluje na njih.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
