Više od osamdeset vinarija, četrdesetak proizvođača hrane i hiljade ljubitelja vina okupili su se u jedinstvenom ambijentu Botaničke bašte na osmom izdanju manifestacije Wine Garden. Događaj koji iz godine u godinu raste potvrdio je status jednog od najomiljenijih vinskih festivala u Srbiji, pre svega zahvaljujući opuštenoj atmosferi i direktnom susretu vinara i publike.

Posetioci su imali priliku da probaju neka od najzanimljivijih domaćih i stranih vina, upoznaju proizvođače i saznaju više o vinskoj sceni Srbije, njenim potencijalima i izazovima.

Jedan od organizatora, Viktor Čikeš, zadužen za izbor i komunikaciju sa vinarijama, ističe da ovaj događaj iz godine u godinu raste.

– Nikad više nije bilo izlagača. Interesovanje je manje-više standardno poslednjih pet-šest godina, ali imamo oko 80 vinarija, a raste nam broj izlagača hrane – priča za “Dobro jutro” Viktor.

Govoreći o samom konceptu manifestacije, Čikeš naglašava da je osnovna ideja približavanje vina običnim ljudima.

– Suština je da se vino približi konzumentu, što je ova manifestacija od početka uspela da uradi. Ovo nije elitistički događaj. Niko ovde ne vrti čaše, ne njuška vino i ne pljuje u spitere. Ljudi dolaze da uživaju u vinu, bez standardnog pritiska koji postoji na vinskim sajmovima, gde se očekuje da znate kako je vino fermentisalo, koliko je odležavalo i u čemu. Ovde se niko ne pravi pametan. Ovo je običan svet koji voli vino i uživa u ambijentu koji smo postigli zahvaljujući Botaničkoj bašti. Upravo ta opuštenost razlikuje ovu manifestaciju od svih drugih koje su uglavnom usmerene ka profesionalnoj publici. Wine Garden je direktno namenjen ljubiteljima vina.

Na pitanje koje ga je vino posebno prijatno iznenadilo u poslednjih godinu dana, Čikeš kaže da je napredak vidljiv kod domaćih belih vina.

– Bilo ih je više. Generalno, bela vina Srbije napravila su veliki iskorak i upravo se kod njih vidi najveći napredak. Međutim, kada poredimo srpsku vinsku scenu sa regionom, a to je jedino sa čim realno možemo da se poredimo, crvena vina Srbije su znatno bolja od belih. Crvena vina bi trebalo da budu identitet srpske vinske scene. To je neko moje sumarum zapažanje – mišljenja je on.

Iako u svetu potrošnja vina opada, u Srbiji situacija još nije takva.

– Najveći problem sa srpskim vinima je što ih nema dovoljno. Oko 50 odsto vina koja se prodaju u Srbiji dolazi iz inostranstva, jednostavno zato što nemamo dovoljno domaće proizvodnje. Sve što se proizvede uglavnom se proda ovde, a samo mali deo ide u izvoz. Srbija ima ogroman prostor za rast kada je reč o vinu, ali su nam potrebni vinogradi.

Na pitanje da li Srbija ima dovoljno vinograda, odgovara bez dileme:

– Apsolutno nema. Potrebno nam je najmanje duplo više vinograda da bismo zadovoljili potrebe domaćeg tržišta. A gde je tek izvoz? To je posebna priča – smatra Viktor.

Kada je reč o sortama koje bi izdvojio kao reprezentativne za Srbiju, Čikeš posebno ističe Moravu i Prokupac.

– Od belih sorti izdvojio bih Moravu. Nije toliko poznata kao Tamjanika ili Grašac, ali je meni najzanimljivija bela sorta u Srbiji koja ima autentičan srpski pečat. Spada u novostvorene sorte i nastala je pre 50-60 godina u Sremskim Karlovcima. Veoma je zahvalna i ima veliki potencijal. Od crvenih sorti izdvojio bih Prokupac kao najpoznatiji zaštitni znak i možda najsrpskiju sortu.

Najveću pažnju posetilaca privukao je štand vinarije Cvetković iz Aleksandrovca Župskog. Ovo je njihovo drugo učešće na Wine Gardenu.

– Prvi put smo učestvovali prošle godine. Tada smo predstavili tri etikete – Tamjaniku Zova, kupažu Ferdinand od Merloa, Prokupca i Kaberne Sovinjona, kao i roze vino od Merloa i Prokupca. Ove godine premijerno upravo ovde, u Botaničkoj bašti, predstavljamo Rajnski rizling sa etiketom Procvat – kaže Ivica Cvetković, vlasnik vinarije Cvetković iz Aleksandrovca Župskog

Govoreći o novom vinu, Cvetković ističe značaj župskog podneblja.

– U pitanju je čist Rajnski rizling iz Župe. Mislim da je župska klima dodatno oplemenila ovu sortu. Kako i samo ime naše vinarije govori, bavimo se cvećem iz čaše, pa smo posebnu pažnju posvetili i tim cvetnim notama u Rajnskom rizlingu.

Proces proizvodnje, kako kaže, počinje u vinogradu.

– Najvažnije je da grožđe bude dobro. Kada je godina dobra i kada vinogradari urade svoj deo posla, pola posla je već završeno. Ostatak preuzimamo mi u podrumu. Ovo je mladi Rajnski rizling iz berbe 2025. godine i jedno je od retkih belih vina koje ima potencijal za odležavanje. Kako godine prolaze, ono postaje sve lepše i bolje.

Na pitanje da li vino može da se pokvari, odgovara kroz osmeh:

– Ne može da se ukiseli i nema rok trajanja. Rok trajanja je dok se ne popije – uz osmeh otkriva.

Posebnu pažnju privukao je i vizuelni identitet štanda, ukrašen cvetnim aranžmanima.

– Radili smo mnogo na tom vizuelnom delu i nadam se da smo uspeli. Veliku pomoć pružila mi je drugarica koja je osmislila i realizovala kompletan izgled štanda.

Inače, drugarica je Danijela Ranđelović iz Radionice Divan.

– U okviru Radionice Divan razvili smo koncept koji smo nazvali “Vinspiracija”. Pošto smo iz Župe, vino nam je velika inspiracija, a Cvetkovići su posebno inspirativni zbog svih cvetnih motiva koje neguju i nose sa sobom. Ti motivi se prirodno uklapaju sa vinom.

Na pitanje da li planiraju nove projekte i saradnje, Ranđelović odgovara:

– Nadam se da ćemo sarađivati i sa drugim vinarijama, pa ćemo u skladu sa njihovim željama osmišljavati različite postavke i dekoracije. Ali saradnju sa Cvetkovićima svakako nastavljamo – kaže ona.

Među vinima koja su privukla posebnu pažnju posetilaca našla su se i vina moldavske vinarije Purcari, čija tradicija datira još od 1827. godine.

Posebno interesovanje izazvao je Purcari roze penušavac. Saznajemo da je specifičan po blagoj slatkoći. Nije previše suv, nije ni prejak. Slatkast je, veoma prijatan i osvežavajući, idealan uz laganiju hranu, morske plodove, ribu ili sireve. Na štandu su predstavljene i druge etikete ove poznate moldavske kuće – Šardone Purcari, Vioricu, Oranž Purcari, kao i Rozé de Purcari.

Tekst i foto Dijana Maksimović