Nije neobično da mladi odlaze u velike gradove u potrazi za zaposlenjem i „boljim životom“. Međutim, u poslednjih nekoliko godina sve je više onih koji odlučuju da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom. Značajnu ulogu u tome imala je država koja je prepoznala ove proizvođače i obezbedila im nešto više subvencije.
Čak 70 odsto poljoprivrednika u Srbiji starije je od 55 godina, a među njima oni koji imaju više od 65 godina čine većinu. Mladi su godinama napuštali sela, pa nije čudno što je u njima gotovo 200.000 praznih kuća.
Od kada je država prepoznala mladog poljoprivrednika kao nosioca gazdinstva, sumorna statistika je, čini se, počela da se menja. U poslednje četiri godine broj mladih koji su se opredelili za poljoprivrednu proizvodnju povećan je tri puta. Najviše nosilaca gazdinstava do 40 godina, ima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Kažu da u poljoprivredi vide svoju budućnost.
„Vidim je u tome jer je bitno da radite posao koji volite i mislim da može od toga lepo da se živi. Trenutno imamo između 600 i 700 košnica i planiramo proširenje“, kaže Jovan Arsić iz Tečića kod Rekovca.
Uroš Tomić iz Majura kod Jagodine napominje da budućnost u poljoprivredi isključivo vidi u ratarstvu. „Najveći problem su subvenciije koje kasne. Tu imamo veliki problem sa njima. Drugi problem su vremenske prilike“.
Da interesovanje mladih za bavljenje poljoprivredom raste, pokazuje i broj podnetih zahteva za subvencije koje su im namenjene. Uglavnom investiraju u mehanizaciju i priključne mašine, a manje u stočna grla.
„Što se tiče mladih poljoprivrednika, pravilnik je postao aktuelan 2017. kada je bilo oko 700 zahteva. Već 2018. ih je bilo 1.200, a 2019. smo dobili 5.500 zahteva mladih poljoprivrednika za razne investicije“, kaže Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja.
Prema njenim rečima, ono što mlade podstiče da podnose ovakve zahteve jeste to što dobijaju novac unapred.
„Sedamdeset pet odsto investicija dobijaju unapred i tek onda nama pravdaju svoju investiciju. Mi smo isplatili oko 2.950 mladih poljoprivrednika po ovom pravilniku. Očekujemo da nam još njih 50 dostavi neku dopunu dokumentacije koja im je tražena“, kaže Petrovićeva.
U zavisnosti od regiona, mladi se odlučuju kojom će se proizvodnjom baviti: ratarstvom, stočarstvom, voćarstvom, pčelarstvom, proizvodnjom cveća ili ribe.
„Imamo prirodu, bogom dane uslove da se bavimo poljoprivredom. Imamo iskustvo, tradiciju. Gde god je porodica normalna, uključenjem cele porodice, jedna kohezija među članovima od najstarijih do najmlađih“, kaže Mladen Minić iz Sekuriča, predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije.
Podsticaji su sada, kaže, možda namenjeni sa nekim blagim olakšicama za mlade, ali cela porodica mora da se uključi i samo zajednica i sloga mogu da vode napretku poljoprivrednog gazdinstva.
U 570.000 seoskih domaćinstava u Srbiji živi više od milion ljudi, a čak dve trećine poljoprivrednih gazdinstava ima jednog ili dva člana. Osim direktne podrške za bavljenje poljoprivredom, mladima je za ostanak u selu potrebno obezbediti i dodatne uslove – puteve, kanalizacionu mrežu, telekomunikacije, zdravstvene i obrazovne usluge, kulturne sadržaje, kao i sigurnost u plasmanu robe, što bi novi Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda trebalo da reši.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
