U drugom kvartalu godine ostvaren je promet od blizu 1,6 milijarde evra na tržištu nepokretnosti što je dva puta više nego u isto vreme 2020. godine, kada je epidemija kovid -19 bila u punom jeku, saopštio je Republički geodetski zavod.

Od te sume, navode geodeti, najviše novca – 57 odsto je od prodaje stanova, zatim stambenih objekata -10 odsto, te građevinskog zemljišta – osam odsto, poslovnog prostora – pet posto….

U odnosu na sva područja u Srbiji najskuplja je zemlja u Južnobačkom okrugu, gde je hektar oranice u drugom kvartalu ove godine koštao u proseku čak 11.700 evra. U isto vreme prošle godine u tom regionu hektar je bio 10.400 evra.

Iza ovog okruga po visini cene hektara poljoprivrednog zemljišta sledi Severnobački okrug gde su kupoprodaje bile, u proseku, 9.550 evra. Na tom području nema velike cenovne razlike kada se posmatra drugi kvartal lane i preklane jer se hektar vrti oko 9.600 evra. Lane se u proseku prodavao po toj ceni, a godinu dana ranije – 9.650 evra.

U zapadnoj Bačkoj hektar je vredeo 9.000 evra, a prošle godine u drugom kvartalu 50 evra više. U Sremu je hektar pojeftinio u odnosu na drugi kvartal 2020. godine jer je tada koštao 8.950 evra, a ove godine u proseku 8.500 evra.

To praktično znači da bi se za oko devet hektara, pa i manje u Bačkoj mogao kupiti stan vredan najmanje 100.000 evra u Novom Sadu.

Hektar oranice u Severnobanatskom okrugu iznosio je 7.600 evra, a 2019. godine bio je 7.350 evra. Prošle godine, tokom epidemije kovid -19, hektar je koštao 7.750 evra, pa je epidemija podigla cenu poljoprivrednog zemljišta.

U južnom Banatu cena hektara raste. U drugom kvartalu ove godine bila je 7.250 evra, prošle godine u istom periodu 6.950 evra, a 2019. godine, 5.920 evra. Drugačije je u srednjem Banatu. Hektar je u drugom kvartalu ove godine koštao 6.900 evra, godinu dana ranije – 6.850 evra, a 2019. godine 7.050 evra, što može da navodi na zaključak da se cena vraća na onu od pre dve godine.

Znatno nižu cenu imalo je poljoprivredno zemljište u južnom i istočnom delu zemlje, svega 2.750 evra i ta cena se ni menja kaa se pogledaju podaci iz drugog kvartala 2020. i 2019. godine. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije cena hektara vratila se onu iz 2019. godine – 3.150 evra, a prošle godine u drugom kvartalu hektar je koštao 4.050 evra.

I u Beogradskom regionu hektar obradivog poljoprivrednog zemljišta vratio se na cenu iz 2019. godine, u proseku je vredeo 3.700 evra, a u 2020. godini u drugom kvartalu – 4.850 evra.

Za njive samo keš

U drugom kvartalu ove godine sklopljeno je 1.800 kupoprodajnih ugovora. U čak 99 odsto prometa ovom nekretninom kupci i prodavci su brojali novčanice jer su njive plaćane gotovinom.

To je, gledajući ranije izveštaje Republičkog geodetskog zavoda, i uobičajena pojava trgovanja oranicama.

Izvor: Dnevnik