Temperature vazduha su iznad višegodišnjeg proseka, zato Vam je potreban tenziometar aparat koji pomaže da odredimo termine i količine vode pri navodnjavanju. Proizvodnja povrća ne daje kvalitetne rezultate bez korištenja sistema za navodnjavanje. Potrebno je tačno utvrditi potrebe biljaka za vodom i u tome nam pomaže tenziometar.
Vrlo važan momenat u proizvodnji povrća je određivanje zalivnih normi i intervala između zalivanja. U novije vreme sve je zastupljenije zalivanje sistemom „kap po kap“, a jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu primenu ovog sistema je stručno upravljanje navodnjavanjem. Kod ovog sistema to je posebno važno jer čestim navodnjavanjem vlažnost zemljišta treba uvek da bude zadržana na optimalnom nivou.
Merenje vlažnosti zemljišta tenziometrom je jeftina i tačna metoda kojom se određuje norma i učestalost zalivanja kod sistema „kap po kap“. Tenziometar meri usisni napon vode u zemljištu, što znači da meri snagu kojom je voda zadržana u zemlji, a time ujedno i snagu koju koren biljke mora upotrebiti da bi uzeo vodu iz zemljišta. U praksi uobičajeni tenziometar se sastoji od cevi pleksiglasa, jednog šupljeg šiljka od porozne keramike i jednog hermetički postavljenog manometra.
Pomoću manometra se prikazuju razlike u pritisku u unutrašnjosti tenziometra. Tenziometar se puni vodom do otprilike 1 cm ispod gornje ivice cevi od pleksiglasa i hermetički se zatvori. Voda u tenziometru spaja se kapilarnom putem sa vodom iz okolnog zemljišta preko pora keramičkog šiljka. Ukoliko se zemljište suši, vodu iz tenziometra „povlači“ voda iz zemljišta i u tenziometru nastaje pritisak koji se meri. Ovaj pritisak odgovara usisnom naponu. Naravno ovaj proces se odvija i u obrnutom smeru.
Vrednosti na tenziometru od 0.35-0.50 bara ukazuje da je potrebno početi sa zalivanjem. Zalivanje se prekida kada skala na tenziometru dođe na 0.1 bar.
Da bi se omogućilo uspostavljanje vodenog mosta u porama keramičkog šiljka tenziometar se pre ugradnje mora namočiti.
Pri postavljanju je veoma važno da se obezbedi dobar kontakt sa zemljištem između keramičkog šiljka tenziometra i zemlje. Pri tome zemljište ne treba ni rastresati ni nabijati. Najbolje bi bilo da se rupa za tenziometar izbuši alatom koji bi trebalo da ima prečnik tenziometra. Na kraju se tenziometar pažljivo utisne u rupu sve dok keramika ne postigne dobar kontakt sa zemljom. Tenziometar treba da bude ugrađen u zoni glavnog korenovog sistema.
Izvor: PSSS Srbija
