Ako više volite jagode u visećim saksijama, treba da vodite računa o tome da budu prečnika 30 centimetara. Poželjna dubina žardinjera je od 20 do 25 centimetara. Bez obzira na to koju vrstu posude odaberete, ona mora da ima rupe na dnu, da bi se obezbedilo pravilno proceđivanje zemlje. A ako jagode sadite u prostore između betona, onda će priroda odraditi svoje. Jagode ne bi trebalo da budu u zemlji koja je zasićena vodom ili da se voda sliva preko njih.
Idealno vreme za sadnju jagoda zavisi od klimatskih uslova. Ako je klima hladnija, kao kod nas, sadnja se obavlja u rano proleće, a u zatvorenom prostoru možete je saditi u bilo koje doba godine. Pre sadnje, u zemlju se dodaje đubrivo, a da biste bili zadovoljni rodom, rN zemljišta trebalo bi da bude od 5,3 do 6,5. Zemlja mora da se đubri jednom mesečno i svakih 10 dana u periodu kada biljka počinje da cveta.
Jagode možete da posejete, ali je daleko jednostavnije da posadite male sadnice – živiće. Naći ćete ih kod komšija ili na pijaci. Jer, morate znati da sejanje nije uvek uspešno. Zato, ako ste početnik, kupite sadnice.
Živić mora da bude zdrav i da nema znakova bolesti. Pre sadnje odsecite staro lišće i stolone, odnosno vreže. Korenje isecite na dužinu od 10 do 12 centimetara i ostavite ih da odstoje u vodi jedan sat pre sadnje. Kada krenete sa sadnjom, vodite računa o tome da je krunica biljke u nivou zemlje. Ali, pazite da je ne zatrpate zemljom jer je to deo iz koga će početi da rastu novi listovi. U jednu saksiju ili žardinjeru možete da posadite od 3 do 6 biljaka. Ako ih sadite u valjkasti žičani kontejner, rasporedite ih unakrsno po redovima.
Tokom prvih 6 do 7 nedelja odgajivači ne treba da brinu o prinosu, već o vegetaciji. Zato je potrebno da se uklone pupoljci, kako bi biljka bila zdrava i jaka, i kako bi u budućnosti imala bolji prinos. Dobro zalivanje biljke se podrazumeva, a ne treba zanemariti ni korov, kojeg treba odstraniti.
Kada se razviju cvet i plodovi, odsecite sve duge vreže, da bi prinos bio bolji. Premda uzgajanje jagoda nije komplikovano, postoji važan faktor koji direktno utiče na plodonosnost, a to je zalivanje. Zemlja mora da bude dobro zalivena, ali ne i preterano. Ako biljci date previše vode, korenje će početi da truli. S druge strane, 95 posto ploda jagode sastoji se od vode, pa ako biljka ne dobija dovoljno vode, umesto krupnih i sočnih plodova dobićemo sitne i tvrde – uverava nas Ivan Lukić.
R.D.J.
Foto: Henry & Co. on Unsplash
