Cvekla se, zbog relativno kratke vegetacije, veoma uspešno seje tokom leta, u postrnoj proizvodnji. Posle skidanja prvog useva, zemljište treba uzorati na dubinu 20 do 30 centimetara i setvospremačem usitniti da dobije mrvičastu strukturu. Ne treba đubriti stajnjakom nego samo mineralnim đubrivom, a po hektaru se obično unese 500 kilograma klasične “tri petnaestice”.
Seje se tokom juna i prve nedelje jula, što zavisi od vremenskih uslova i prethodnog useva. Najbolje je, ako postoji mogućnost, da se seje u više setvenih rokova, da bi za berbu pristizala tokom čitave jeseni. Na malim površinama i u baštama seje se u redove na razmak 30 do 40 centimetara, dok se na većim to radi mašinski, s razmakom između redova 50 do 60 centimetara. Često se seje u četvoredne ili petoredne trake i to na dubinu dva-tri centimetra, a za jedan hektar potrebno je obezbediti pet-šest kilograma dorađenog semena. Povrtari koji žele da proizvode mini cvekle, koje se u preradi cele mariniraju, seju ih mnogo gušće.
U uobičajenoj proizvodnji, posle nicanja usev se proređuje na razmak šest do deset centimetara biljka od biljke. Ovo je neophodna mera nege, jer se za setvu najčešće koristi klubad iz kojih niče više biljaka. Kada se odstrane suvišne biljke, usev se međuredno kultivira i obavezno navodnjava u više navrata. Ovo povrće se ne može uspešno proizvoditi bez zalivanja. I cveklu napadaju mnogi paraziti, izazivači bolesti i štetočine. Ova biljka pripada porodici u kojoj je šećerna repa, te se koriste isti preparati. Cvekla se vadi kada prečnik korena dostigne četiri-pet centimetara. To se radi sukcesivno, prvo najkrupnija, a sitna se ostavlja da “doraste” do potrebne krupnoće. Ovako organizovana, berba traje tokom čitave jeseni. Poslednje cvekle se vade pre jačih mrazeva, jer izmrzavaju na temperaturi od 20 do 30 stepeni ispod nule.
Piše: Svetlana Mujanović
