Prolećna setva u srednjem Banatu je u punom jeku. Proizvođači šećerne repe intenzivno rade na njivama, a primetno je da se površine pod ovim usevom iz godine u godinu smanjuju. Prošle godine šećerna repa je posejana na 1.500 hektara, dok će ovog proleća, kako je planirano, zauzeti svega 1.300 hektara. Ovaj posao završen je na većem delu površina. Sporadično je započeta i setva soje, suncokreta i kukuruza. Kiša koja je padala predhodnih dana na kratko je prekinula ove radove. Optimalni rokovi za setvu ovih useva su do 20. aprila, tako da su najčešća pitanja upućena stručnjacima PSS Zrenjanin da li da započnu setvu ili da sačekaju još malo.
-Poučeni prošlogodišnjim iskustvom kada su zabeležene niske srednje dnevne temperature od 7-8 stepeni u prvoj i drugoj dekadi aprila koje su usporile nicanje biljaka, ove godine poljoprivrednici su odlučili da se konsultuju sa nama. Iako su najavljene više temperature vazduha, treba uzeti u obzir da je zemljište rashlađeno jer je prvih pet dana aprila prosečna temperatura bila 6,5 stepeni sa jutarnjim mrazevima, kaže Zorica Rajačić, savetodavac u PSS Zrenjanin.
Suncokret ima za dva stepena niže zahteve na nivou setvenog sloja u odnosu na kukuruz. Ova uljarica zahteva pliću setvu, do 5 cm, pa se taj sloj zemljišta i brže zagreje na poželjnih 8-10 stepeni, te mnogi ratari ovaj važan posao upravo i započnu sa suncokretom. Srednjobanatski regiion pod suncokretom ima najveće površine u Srbiji, od 40.000 do 45.000 hektara. Svi su izgledi da će ovog proleća suncokret biti zasejan na 10-15 odsto više površina u odnosu na višegodišnji prosek. Ova biljka ima manje zahteve za azotom pa je to, kako kaže Rajačićeva, ako se gleda iz ugla troškova proizvodnje to veoma važno. Sem toga, najavljena je i prilično dobra otkupna cena. Ali, s obzirom na to da su u srednjem Banatu manje površine pod šećernom repom i sojom, nema puno prostora da se povećavaju površine pod suncokretom, posebno ako se zna da se on u plodoredu ponavlja svakih 5-6 godina. U ovom regionu poljoprivredici praktikuju da na istu parcelu suncokret seju svake treće godine, što nije dobro.
Kukuruz se seje na dubini od 6-8 cm i to kada temperatura zemljišta dostigne 10-12 stepeni. I kod ovog useva postoje ponovljene setve, odnosno monokulture, što se najčešće dešava kada su otkupne cene suncokreta prethodnih godina niže.
-Uvek pokušavamo proizvođačima da objasnimo da takva proizvodnja sa sobom nosi velike rizike bez obzira što posledice, kada je reč o prinosu, ne vide odmah. Međutim, kada ovakva proizvodnja pređe u naviku, vrlo brzo rod biva desetkovan, podseća Rajačićeva. – Dešava se da, zbirno gledano na godišnjem nivou, količine padavina i nisu loše, ali njihov raspored je neujednačen. To znači da neke njive dobijaju potrebnu količinu vode, dok druge ostaju gotovo suve. Upravo zbog toga ratari se uglavnom opredeljuju za FAO grupe zrenja 300 i 400, manje za 500, a veoma malo za kasne grupe zrenja.
U srednjem Banatu ove godine nema dovoljno padavina, svega 10 litara po kvadratnom metru za prva tri meseca ove godine. Poljoprivrednici se neće sekirati ako zbog najavljene kiše prekinu setvu na nekoliko dana jer je mnogo važnije da seme bude položeno u vlažnu zemlju. Svi su izgledi da će soja ove godine zauzeti 6.000-7.000 hektara dok će kukuruz biti posejan na 80.000-90.000 hektara u ovom regionu.
Piše: Jasna Bajšanski
