Nasuprot pikiranom, nepikirani rasad, iako se proizvodi po istoj tehnologiji kao pikirani, preskače posao pikiranja i biljke ostaju na istom mestu od setve do presađivanja u plastenik ili na otvoreno polje. Za proizvodnju ovog rasada koriste se kontejneri sa većim brojem otvora, najčešće sa 40 ili 60, ili sandučići. Prihrana i zaštita nepikiranog rasada je ista kao i kod pikiranog. Ipak, nema troška za posude, potrebno je manje supstrata, ali mlade biljke se obično čupaju, desi se da se koren pa i mlado stablo povrede, a veća je i setvena norma.
Za oba načina proizvodnje važe isti mikroklimatski uslovi u plasteniku. Posle sejanja, zalivanja i slaganja kontejnera, plastenik se zagreva. Dnevne temperature ne bi trebalo da pređu 35 stepeni, a noćne moraju da se spuste ispod 25 stepeni. Vlažnost supstrata održava se zalivanjem ručnom prskalicom sve do nicanja biljaka. Kada se tako gaji, rasad bi trebalo da nikne u roku od pet do sedam dana. Posle nicanja dnevne temperature treba da budu u rasponu od 25 do 27 stepeni, a noćne od 20 do 22 stepena. Kako povrće u rasadu raste tako bi i temperatura trebalo da se spušta.
Kod oba načina proizvodnje rasada veoma važan proces je i kaljenje, postupak kojim se rasad prilagođava uslovima gde će nastaviti da raste. Tako da u ovom procesu dnevne i noćne temperature izjednačavamo sa trenutnim vremenskim uslovima tj. plastenik se dodatno ne zagreva i obično bude otvoren, prvih dana samo tokom dana, a kasnije i noću. Kaljenje počinje najkasnije deset dana pre iznošenja rasada i biljke se u prva dva, tri dana postepeno privikavaju na nove uslove.
Piše: Svetlana Mujanović
