Ukoliko prirodnjaci iz Prijepolja ne obezbede 300.000 dinara, vučica Vanda sa Jadovnika ostaće bez ogrlica za satelitsko praćenje koju je dobila početkom oktobra prošle godine. Vanda je jedini vuk u Srbiji koji je markiran, a nema ih ni u susednoj Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, pa bi ogrlica koju nosi trebala da pomogne naučnicima da više saznaju o navikama i aktivnostima vukova na ovim prostorima.
Vanda je uhvaćena u zamku sasvim slučajno dok su članovi Udruženja „Jadovnik – oaza netaknute prirode“ i stručnjaci Biološkog fakulteta iz Beograda na hranilištu Kašan kod Prijepolja u zasedi čekali mrkog medveda. Kako bi iskoristili jedinstvenu priliku da markiraju vučicu, oni su morali da elektronsku ogrlicu naruče kod kolega sa Veterinarskog fakulteta u Zagrebu, pošto ih bliže nigde nije bilo.
– Elektronsku ogrlicu za Vandu koju smo dobili iz Hrvatske, po ugovoru, moramo narednih dana da platimo 2.703 evra. Ali mi taj novac nemamo, a bitno je da je zadžimo kako projekat ne bi propao. Sve aktivnosti našeg udruženja, a ima ih mnogo, finansiramo iz sopstvenih prihoda. Prošle godine smo samo dobili pomoć od ’Srbijašuma’, ali ona je pokrila tek deo troškova na zaštiti beloglavog supa u kanjonu Mileševke, u čijim liticama se gnezdi 35 parova- kaže Vjekoslav Joksimović, policajac iz Prijepolja, inicijator Udruženja „Jadovnik – oaza netaknute prirode“.
Nakon markiranja Vanda je vraćena u prirodu i od tada naučnicima šalje bitne podatke o svom kretanju. Kako je Vanda mlada ženka, stara svega dve i po godine, prirodnjaci kažu da je veoma važno da projekat njenog satelitskog praćenja bude nastavljen.
-Kreće se na prostoru između Jadovnika, Ozrena, Peštera i Zlatara, ali nakon markiranja nikada više nije došla na hranilište na Kašan gde smo je neplanirano uhvatili. Ukoliko zadržimo ogrlicu, nastavićemo da pratimo njeno kretanje, kako bi saznali da li se kotila i ima li mladunce, da li živi sama, u paru ili u čoporu, koje teritorije preferira i mnogo toga drugog. To će naučnicima pomoći da proniknu u tajni život vukova, a planiramo i da u bliskoj budućnosti markiramo jednog mužijaka, ukoloko bude sredstava- kaže Joksimović.
Jadovnik, sa svojih 1.734 metra nadmorske visine i surovom klimom, jedna je od najlepših planina Srbije. Prostrani planinski pašnjaci i guste četinarske i bukove šume staništa su mnogih retkih biljnih i životnjskih vrsta. Pored vučice Vande, na Jadovniku se satelitski prate i dva mrka medveda, Miloš, koji je prvi markiran van Tare, i Bora.
-Vukovi su na Jadovniku međutim u velikom problemu zbog nekontrolisanog izlova. Od prošlog leta samo su u dva navrata dolazili na mrcilište. Ima ih svega par komada, a nedavno je jedan ubijen na Pešteru. Jedan od naših ciljeva je da sačuvamo vukove od istrebljenja, ali to nećemo moći bez ozbiljne pomoći države – kaže Joksimović.
Članovi Udruženje „Jadovnik – oaza netaknute prirode“ na hranilište Kašan godišnje iznesu od 30 do 50 tona hrane za razne divlje životinje. Zahvaljujući video-nadzoru zna se da u ovu svojevrsnu menzu za zverinje, pored vukova na obrok dolaze i tri mrka medveda, lisice, divlje svinje, po neki jazavac… Nakon formiranja hranilišta odahnuli su i meštani na Jadovniku. Zbog toga što ovde imaju redovan obrok čak i zimi, zveri sve ređe zalaze u planinska sela i ne prave više štetu kao nekada.
-Meni je lično životna želja da se sprijateljim sa vukom. Da mu pokažem da nije svaki čovek zver, ali i da pokažem da vuka ne doživljvaju svi kao krvožednika i lovinu. Da budemo toliko bliski i da ima toliko poverenja da ne beži dok mu na hranilištu serviramo obrok. Ruku na srce, i do sada sam se mnogo lakše sporazumevao sa zverinjem nego sa ljudima. Sa životinjama su pravila jasna, ne odstupaju od svojih zakona i poštuju hijerarhiju i u samom čoporu i među vrstama- kaže Vjekoslav Joksimović, koji godinama brine o divljim životinjama na Jadovniku.
Željko Dulanović
