Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ZA ZAŠTITARE NEMA PAUZE: Šupljikavost lišća „leči“ se i zimi

ZA ZAŠTITARE NEMA PAUZE: Šupljikavost lišća „leči“ se i zimi

731

Šupljikavost lišća najveće štete pričinjava koštičavim vrstama voća, posebno breskvi, kajsiji i trešnji, ali i višnji, šljivi i bademu. Štete od ove fitopatogene gljive, latinskog naziva Stigmina carpophila, nastaju zbog propadanja lišća i smanjenja njegove fotosintetske aktivnosti, sušenja mladara i gubljenja tržišne i vrednosti ploda. Bolest napada različite delove biljaka, u zavisnosti od voćne vrste.

Piše: Biljana Nenković

Simptomi bolesti se uočavaju najpre na lišću, na kojem se pojavljuju male, okrugle i crvenkaste pege, oivičene tamnom linijom i hlorotičnim oreolom. Tamo gde se pojavila pega, tkivo lista izumire i suši se, te list postaje šupljikav. Ova bolest poznata je i kao sačmavost ili rešetavost. Master agronomije iz Kragujevca Marija Ivanović kaže da ovaj patogen najviše štete nanosi kajsiji, jer napada listove, mladare i plodove.

Osim šupljikavosti lišća, ovaj patogen se razvija i na mladarima, na kojima se pojavljuju okrugle crvenkasto – mrke pege u neposrednoj blizini pupoljaka. Vremenom se pege šire, a tkivo unutar njih uleže i nekrotira. Može doći do spajanja pega, prstenovanja mladara, gde se deo iznad prstena postepeno suši. Mladar nastavlja da raste, ali se na delu, zahvaćenom patogenom, stvaraju rak-rane, iz kojih curi smola. Uklanjanjem zaraženih mladara iz krune smanjuje se infektivni potencijal u zasadu – kaže Marija Ivanović.

Bolest se javlja i na mladim plodovima, a simptomi su takođe, sitne tamnocrvene pege. Kako plod raste, tako se i pege šire i prelaze u kraste mrkocrvene boje. Ako zahvati veći deo ploda, on gubi i upotrebnu i tržišnu vrednost.

Važno je reći da patogen prezimljava u zaraženim granama i smoli na rak-ranama. U rano proleće, na temperaturama iznad 6 stepeni i pri relativnoj vlažnosti vazduha iznad 70 odsto, gljiva nastavlja razvoj. Njene spore rasejavaju kišne kapi i vetar. U toku vegetacije dva perioda se smatraju najkritičnijim za širenje patogena. Prvi je u jesen kada opada lišće, i tada se inficiraju mladari. A drugi je u proleće, kada se s vegetacijom zaraze i lišće i plodovi – dodaje Ivanović.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us