Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ЗА ЗАШТИТАРЕ НЕМА ПАУЗЕ: Шупљикавост лишћа „лечи“ се и зими

ЗА ЗАШТИТАРЕ НЕМА ПАУЗЕ: Шупљикавост лишћа „лечи“ се и зими

59

Шупљикавост лишћа највеће штете причињава коштичавим врстама воћа, посебно брескви, кајсији и трешњи, али и вишњи, шљиви и бадему. Штете од ове фитопатогене гљиве, латинског назива Stigmina carpophila, настају због пропадања лишћа и смањења његове фотосинтетске активности, сушења младара и губљења тржишне и вредности плода. Болест напада различите делове биљака, у зависности од воћне врсте.

Пише: Биљана Ненковић

Симптоми болести се уочавају најпре на лишћу, на којем се појављују мале, округле и црвенкасте пеге, оивичене тамном линијом и хлоротичним ореолом. Тамо где се појавила пега, ткиво листа изумире и суши се, те лист постаје шупљикав. Ова болест позната је и као сачмавост или решетавост. Мастер агрономије из Крагујевца Марија Ивановић каже да овај патоген највише штете наноси кајсији, јер напада листове, младаре и плодове.

Осим шупљикавости лишћа, овај патоген се развија и на младарима, на којима се појављују округле црвенкасто – мрке пеге у непосредној близини пупољака. Временом се пеге шире, а ткиво унутар њих улеже и некротира. Може доћи до спајања пега, прстеновања младара, где се део изнад прстена постепено суши. Младар наставља да расте, али се на делу, захваћеном патогеном, стварају рак-ране, из којих цури смола. Уклањањем заражених младара из круне смањује се инфективни потенцијал у засаду – каже Марија Ивановић.

Болест се јавља и на младим плодовима, а симптоми су такође, ситне тамноцрвене пеге. Како плод расте, тако се и пеге шире и прелазе у красте мркоцрвене боје. Ако захвати већи део плода, он губи и употребну и тржишну вредност.

Важно је рећи да патоген презимљава у зараженим гранама и смоли на рак-ранама. У рано пролеће, на температурама изнад 6 степени и при релативној влажности ваздуха изнад 70 одсто, гљива наставља развој. Њене споре расејавају кишне капи и ветар. У току вегетације два периода се сматрају најкритичнијим за ширење патогена. Први је у јесен када опада лишће, и тада се инфицирају младари. А други је у пролеће, када се с вегетацијом заразе и лишће и плодови – додаје Ивановић.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us