Ako nemate baštu ili dvorište, to nije razlog da se ne sladite jagodama koje ste sami odgajili. Prostor za rast najpoznatijih slatkih prolećnih plodova može se naći i na nemogućim mestima. Ako ne otkrijete ni ta nemoguća mesta, gajite ih u kući.
Jagode spadaju u zeljaste perene. Višegodišnje su biljke, koje se obično gaje u lejama i baštama. Ali, ko ima malo prostora, obično koristi žardinjere ili viseće saksije. Međutim, ako imate kaskadne potporne zidove, prostor koji nije zabetoniran može se iskoristiti za jednorednu leju jagoda. One imaju plitak korenov sistem, tako da je moguće da ih gajite u bukvalno svakoj pukotini u dvorištu ili na zidu. Kada neko nema ni taj pedalj zemlje u dvorištu, moraće da im ustupi deo svog stana. A to je uglavnom prozorska daska. Ni ta žrtva nije prevelika kada dobijete srcolike, crvene i sočne jagode.
Nove sadnice svake druge godine
Jagode su višegodišnje biljke, ali su plodonosne samo oko 3 godine. Kvalitet ploda sve je lošiji svake naredne godine. Najbolji i najkvalitetniji rod daje u drugoj godini. Nakon toga kvalitet ploda je lošiji, pa bi na dve godine trebalo stare biljke zameniti novim. Ako poštujete ova pravila, svake sezone imaćete slasne jagode, iako nemate klasičnu baštu.
Birajte alpsku ili crvenu šumsku jagodu
Da biste jagode gajili na ovaj način, morate da odaberete pravu vrstu, reći će vam odgajivači. Jagode su klasifikovane u 3 kategorije – jednorodne, dvorodne i stalnorađajuće. Jednorodne sorte sazrevaju u maju i u prvoj i drugoj dekadi juna, a plodovi su im krupniji nego kod druge dve kategorije. Dvorodne, na čije cvetanje i sazrevanje ne utiče dužina dana, rađaju dva puta godišnje, prvo u maju i junu, a zatim od septembra do prvih mrazeva. Stalnorađajuće jagode – mesečarke, neprekidno rađaju tokom vegetacije, od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.
- Za uzgoj jagoda u zatvorenom prostoru najpogodnije su dvorodne i stalnorađajuće, jer proizvode veoma malo živića. Odlična je, recimo, crvena šumska, takozvana alpska jagoda, koja je u kategoriji stalnorađajućih. Ona dobro uspeva i na senovitim mestima. Dvorodne jagode traže niže temperature i ne uspevaju u toploj sredini, te su pogodne za kaskadne zidove i pukotine – ispričao nam je Ivan Lukić iz Gornje Sabante kod Kragujevca, koji se godinama bavi uzgojem jagoda.
Za dobar uzgoj jagoda važan je i izbor pravih posuda za sadnju. Međutim, zbog karakteristika korenovog sistema, ljubitelji prolećnih voćki imaju na raspolaganju mnogo opcija, te u suštini mogu jedino da brinu o estetici.
- Jagode imaju plitak koren i zbog toga ih je moguće gajiti u saksijama i žardinjerama. Najbolja stvar kod jagoda je ta što sasvim lepo uspevaju u bilo kojoj vrsti posude. Posadite jagode u cevi, lonce, bačve, prozorske žardinjere, limenke. Keramičke saksije su preporučljivije, ali su i veoma skupe. Ako imate žičane korpe, potrebno ih je obložiti agro-folijom i napuniti zemljom. Oštrim nožem napravite proreze i ubacite živiće jagoda. Na taj način može da se napravi prelep valjak ili kupola u dvorištu – slikovito objašnjava Lukić.
Obavezna rupa na saksiji
Ako više volite jagode u visećim saksijama, treba da vodite računa o tome da budu prečnika 30 centimetara. Poželjna dubina žardinjera je od 20 do 25 centimetara. Bez obzira na to koju vrstu posude odaberete, ona mora da ima rupe na dnu, da bi se obezbedilo pravilno proceđivanje zemlje. A ako jagode sadite u prostore između betona, onda će priroda odraditi svoje. Jagode ne bi trebalo da budu u zemlji koja je zasićena vodom ili da se voda sliva preko njih.
Idealno vreme za sadnju jagoda zavisi od klimatskih uslova. Ako je klima hladnija, kao kod nas, sadnja se obavlja u rano proleće, a u zatvorenom prostoru možete je saditi u bilo koje doba godine. Pre sadnje, u zemlju se dodaje đubrivo, a da biste bili zadovoljni rodom, rN zemljišta trebalo bi da bude od 5,3 do 6,5. Zemlja mora da se đubri jednom mesečno i svakih 10 dana u periodu kada biljka počinje da cveta.
Jagode možete da posejete, ali je daleko jednostavnije da posadite male sadnice – živiće. Naći ćete ih kod komšija ili na pijaci. Jer, morate znati da sejanje nije uvek uspešno. Zato, ako ste početnik, kupite sadnice.
- Živić mora da bude zdrav i da nema znakova bolesti. Pre sadnje odsecite staro lišće i stolone, odnosno vreže. Korenje isecite na dužinu od 10 do 12 centimetara i ostavite ih da odstoje u vodi jedan sat pre sadnje. Kada krenete sa sadnjom, vodite računa o tome da je krunica biljke u nivou zemlje. Ali, pazite da je ne zatrpate zemljom jer je to deo iz koga će početi da rastu novi listovi. U jednu saksiju ili žardinjeru možete da posadite od 3 do 6 biljaka. Ako ih sadite u valjkasti žičani kontejner, rasporedite ih unakrsno po redovima – dodaje Lukić.
Najvažnije je zalivanje
Tokom prvih 6 do 7 nedelja odgajivači ne treba da brinu o prinosu, već o vegetaciji. Zato je potrebno da se uklone pupoljci, kako bi biljka bila zdrava i jaka, i kako bi u budućnosti imala bolji prinos. Dobro zalivanje biljke se podrazumeva, a ne treba zanemariti ni korov, kojeg treba odstraniti.
- Kada se razviju cvet i plodovi, odsecite sve duge vreže, da bi prinos bio bolji. Premda uzgajanje jagoda nije komplikovano, postoji važan faktor koji direktno utiče na plodonosnost, a to je zalivanje. Zemlja mora da bude dobro zalivena, ali ne i preterano. Ako biljci date previše vode, korenje će početi da truli. S druge strane, 95 posto ploda jagode sastoji se od vode, pa ako biljka ne dobija dovoljno vode, umesto krupnih i sočnih plodova dobićemo sitne i tvrde – uverava nas Ivan Lukić.
Ovaj odgajivač, i pre svega veliki zaljubljenik u jagode, savetuje da jagode sadite kada je hladan i oblačan dan. Previše toplote ili izlaganja suncu mogu da oštete mlade biljke. Minimalno izlaganje suncu u vreme sadnje pripremiće biljku za izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti tokom sezone rasta. Biljkama će biti potrebno najmanje 6 do 8 sunčanih sati dnevno, posebno tokom sezone rasta. Vodite računa da se nalaze na mestu gde imaju dovoljno sunčeve svetlosti, bilo da su na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Ako koristite viseće saksije, poželjno je da okrećete posudu tokom dana, da bi cela biljka dobijala podjednake količine sunčeve svetlosti.
B. Nenković
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
