S obzirom na kratku  vegetaciju, u proizvodnji povrća veoma je bitno da se biljke pravilno navodnjavaju, prihranjuju i neguju, da bi se postigli maksimalni prinosi uz dobar kvalitet. Ali, ne traže sve biljne vrste isto. Jednima je potrebno više vode, drugima manje, nekima prija  đubrenje, pojedine su probirači u pogledu hraniva… Osim toga što različite vrste imaju drugačije potrebe za vodom i hranom, te potrebe i kod samo jednog povrća se menjaju po fenološkim fazama razvoja.

Ali, i pored revnosnog zalivanja i prihranjivanja preko zemljišta, desi se da izostanu očekivani rezultati. Za to je odgovorna klima. Tokom dužeg sušnog i toplog vremena, i pored navodnjavanja, biljke nisu u mogućnosti da usvajaju hraniva iz zemljišta u količini koja zadovoljava njihove potrebe.

 U takvim klimatskim prilikama bolje je raditi prihranu preko lista – folijarno, ali vodotopivim đubrivima. Njima povrće može da se zaliva i preko zemljišta. Zbog toplijih i suvih leta, kakva su poslednjih godina, preporuka za sve baštovane je da se za vegetacijsku prihranu preorijentišu na vodotopiva đubriva, a da klasična upotrebljavaju pre setve ili rasađivanja.  

Vodotopiva đubriva su formulisana tako da osim makroelemenata azota, fosfora i kalijuma, sadrže i najneophodnije mikroelemente kao što su kalcijum, magnezijum, bor, gvožđe, cink, bakar… Đubrivima sa naglašenim kalcijumom najčešće se prihranjuje plodovito povrće – paprika, paradajz, lubenice, dinje, krastavac. Bor poboljšava oplodnju, a gvožđe koriguje nedostatke ovog hraniva u zemljištu.