Kada je zaznao kolika će biti bio je zatečen toliko da se s pravom zapitao da li će njegovi radnici pristati da je beru s obzirom da nije mogao da im ponudi više od četrdeset dinara za kilogram.
Nov način krojenja koji je Ninoslav Mišić iz sela Bujkovac, kod Vranjske banje, na proleće primenio u svom zasadu kupine loh nes na dvadeset ari u berbi je dao željene rezultate. Otuda će ovogodišnji rod prema njegovoj proceni težiti četiri i po tone, što je više za petsto kilograma u odnosu na prošlu godinu. Ovakav način krojenja koji biljci omogućava da formira više rodnih grančica, a samim tim i bolji rod, naučio je od iskusnog proizvođača ovog voća Gorana Tasića iz sela Korbevac, koji ovu tehniku krojenja odavno primenjuje u svom zasadu i postiže odlične prinose.
“On je došao u moj zasad i okrojio nekoliko sadnica. Dok je to radio pokazao mi je praktično kako treba da radim. Posle toga sam nastavio sam da krojim i sada vidim koliko mi se taj trud isplatio.”, kaže zadovoljno Ninoslav.
Kada su biljke počele da se razvijaju pažljivije nego inače je pratio njihov razvoj, a kada je video da na njima ima više rodnih grančica znao je da će biti roda na pretek. Zbog toga je još ozbiljnije pristupio njihovoj zaštiti koprivom u kombinaciji sa sumpornom vodom koju donosi iz Vranjske banje. Ovaj tretman radio je na svakih nedelju dana. Prekinuo ga je početkom juna kada su biljke olistale. Drugi tretman sa kalcijumom otpočeo je tačno kada su biljke bile negde na sredini cvetanja.
“Tretman kalcijumom i kalijumom radim posle svake berbe.”, pojašnjava Ninoslav ističući da je ove godine kvalitet plodova fantastičan, a da je na to u ovoj sušnoj godini postignuto i redovnim zalivanjem.
Pred početak berbe naš sagovornik se ponadao dobroj otkupnoj ceni kupine s obzirom da je prošle godine iznosila 170 dinara po kilogramu. Međutim, kada je saznao da će iznositi samo 120 dinara po kilogramu ostao je zatečen pitajući se da li će radnici pristati da je beru za četrdeset dinara po kilogramu.
“Svi berači koji beru voće na mom gazdinstvu su već dugo angažovani na ovom poslu. Naš međusobni odnos je veoma korektan tako da je to bio glavni razlog zbog čega su i pristali da beru za tu cenu.”, ističe Ninoslav.
On naglašava da bi bio u mogućnosti da im ponudi bolju cenu u berbi kada bi otkupna iznosila 200 dinara po kilogramu. Kaže da zbog nerentabilne cene ne može da pravi planove za narednu proizvodnu sezonu. Hteo bi on i da proširi proizvodnju kao što je to učinio sa malinom, ali kada bi otkupna cena bila tolika da može da zaradi i on zajedno sa beračima.
Tekst i foto: Gordana Nastić
