Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je zagađen vazduh odgovoran za oko sedam miliona smrtnih slučajeva godišnje u svetu, a smanjenje zagađenja pomaže da se spreče mnoga oboljenja i preuranjeni smrtni slučajevi. U nedavno objavljenoj Strategiji Evropske unije za borbu protiv raka, jedna od najvažnijih mera je smanjenje zagađenja životne sredine.
U prvoj polovini dvadesetog veka najviše se umiralo od zaraznih bolesti. One su, zahvaljujući vakcinama, iskorenjene.
Raste smrtnost od hemijskog zagađenja. Jedan od osam smrtnih slučajeva u Evropi ima veze sa zagađenjem životne okoline, a situacija je najgora na Balkanu, navodi se u izveštaju evropske Agencije za zaštitu životne sredine.
„Da navedem samo arsen od uglja koji gori u termoelektranama, hrom, takođe kancerogen, policiklični aromatični ugljovodonici… Oni se svi nalaze na tim malim česticama koje, kada udahnemo vazduh, a mi dnevno udahnemo 10.000 litara, prelaze iz pluća u krvotok, ulaze u krvne sudove, i talože se u krvnim sudovima“, rekla je prim. dr Elizabet Paunović, konsultant UN za zadravlje i životnu sredinu.
„Nema segmenta zdravlja koji nije izložen aerozagađenju. Čak je u nekim studijama potvrđeno i dejstvo, prenos na druge generacije sadržaj koji se nalazi u aerozagađenju dovodi do mutacija kod roditelja, a onda deca usled tih mutacija dobiju zdravstvene probleme. Poseban aspekt imamo kod karcinoma, odnosno kod malignih oboljenja, i tu imamo više aspekata u kojima smo ugroženi“, objasnio je prof. dr Aleksandar Ćorac, predsednik Sekcije za higijenu i medicinsku ekologiju Srpskog lekarskog društva.
Svako sedmo dete u svetu izloženo je toksičnom vazduhu.
„Mala deca dišu brže od odraslih. U zagađenom okruženju rizik od respiratornih infekcija za decu znatno je veći. U nekim delovima Srbije dve trećine dece predškolskog uzrasta leči se od respiratornih bolesti“, upozorava direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova.
U izveštaju UNICEF-a naglašeno je da je Srbija među pet zemalja u Evropi s najvećom koncentracijom najsitnijih zagađujućih čestica PM2,5 i da se nedovoljno ulaže u zaštitu životne sredine.
„U Srbiji inače godišnje, u 2016. godini je između šest i sedam hiljada ljudi umrlo prerano od zagađenog vazduha“, kaže dr Marijan Ivanuša, direktor SZO u Srbiji.
Evropski plan podrazumeva i oštriju kontrolu hemikalija u svim proizvodima, pesticida u poljoprivrednim proizvodima, industrijskog zagađenja vazduha, vode i zemljišta, a jedan od ciljeva koji će poboljšati zdravlje, jeste Evropa bez duvana.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
