Prolazeći Slovenijom ne možete da ne primetite to zelenilo koje bode oči. Livade, na livadama kravice, ponegde konji (kod onih bogatijih), retko gde ovce, sve i svuda pod konac. Nigde deponije, nigde papirića. Kmeti – seljaci, i pored teškog rada, uvek nasmejani, dobro raspoloženi i odlični domaćini. Jedno od mesta koje smo posetili bilo je i Žalec, koji leži u dolini reke Savinje, a od Celja udaljen tek osam kilometara, pa se može računati i kao periferija grada. Naravno, prošavši pored mnoštva njiva zasađenih hmeljom, jer je Žalec slovenačko središte hmeljarstva još od 1876. godine, prvo što smo želeli da vidimo je, sada već čuvena, Fontana piva. Dočekala nas je Vesna Mihalić, savetodavac Poljoprivredno šumarskog zavoda Celje i šef odeljenja savetodavne službe Celja u Žalecu.
– Imamo osam kancelarija po manjim mestima i svuda smo dostupni – rekla je Vesna, napomenuvši da su najveći proizvođači i prerađivači hmelja i proizvođači najboljeg piva.
– To je štajerski hmelj, čije je poreklo geografski zaštićeno. Mi smo u svetskom vrhu po proizvodnji piva i imamo prvu fontanu piva na svetu – objasnila je, dodavši da je ove godine deseta sezona prve fontane piva u svetu, koja je postavljena 2016. godine.
– Postoji dogovor sa 24 mikropivare, koje imaju svoja kraft piva. Dve pipe su stalne i to su ambasadorovo zeleno pivo sa konopljom, i termalno Kukec pivo pivare iz Žaleca. To je naš brend piva, dok se četiri pipe menjaju i ove sezone će biti 30 različitih piva do novembra meseca. Sezona je počela prvog aprila, a piva se menjaju na tri nedelje – rekao je predstavnik opštine Žalec, pohvalivši se da su prošle godine prodali 28 hiljada krigli piva i imali negde oko 50 hiljada gostiju. Fontana piva koštala je oko 400 hiljada evra, ali se vrlo brzo isplatila.
Degustacija je trajala sasvim dovoljno da smo morali da promenimo vozača, a i čekali su nas u Ekomuzeju hmeljarstva i pivarstva, koji je otvoren 2009. godine u jednoj od nekoliko preostalih sušara hmelja. Moram priznati da je bilo poteže peti se do četvrtog sprata peške, ali se isplatilo. Pogledali smo film, iz davnih šezdesetih godina prošlog veka, o sadnji hmelja, s posebnim osvrtom na običaje, razne proizvode, alatke za uzgoj i preradu, koje smo imali prilike da vidimo i u stalnoj postavci muzeja. Osim toga, uspeli smo da vidimo i sušare, za koje nam je ljubazni domaćin objasnio kako su radile.
– Tu na rešetke se stavljao hmelj, a dole su se ložile peći, topao vazduh sušio je hmelj, koji je kasnije išao u preradu – sve je bilo vrlo jednostavno, a u to doba vrlo napredno. Dalje nismo razgledali, pustili smo prednost ekskurziji koja je u toku. Neka deca nešto nauče, mi stariji ćemo da probamo.
Zeleno zlato
Fontana piva nazvana Zeleno zlato postoji od 2016. godine. Ona je napravljena da bi odala počast začetniku pivarstva u Sloveniji Simonu Kukecu, koji je udružio lašku i žalsku pivaru. Uz kupovinu jedne degustacione čaše sa čipom možete probati šest piva u količini od jednog decilitra.
