Žalfija (Salvia officinalis) je eterična, raskošna mediteranska biljka koja se vekovima gaji zbog lekovitih svojstava. Zanimljiv je podatak da je nekada davno njeno uzgajanje bilo zakonom obavezno. Naime, Karlo Veliki, Franački kralj i kralj Italije zakonom je regulisao uzgajanje žalfije, kada mu je predočeno koliko je lekovita. I sam se u to uverio, jer se izlečio od ozbiljne bolesti, te je naredio svim manastirima da moraju uzgajati lekovito bilje od kojih će na prvom mestu biti žalfija.
U našem narodu je poznata pod raznim imenima, kadulja, kalaver, džiger-trava, kuš, slavulja itd. Listovi i cvetovi se skupljaju u periodu maj – jul, biljka je izrazitog mirisa, a ukus je gorko-ljut. Žalfijom su lečena najteža oboljenja pre nastanka antibiotika, pa bi se moglo reći da je bila jedini spas u tim slučajevima.
Pripremala se i koristila na različite načine, kao sveža ili suva, cedila se i pravilo se eterično ulje, kuvao se čaj, žvakala se sveža kod zubobolje i obolelih desni, previjala na rane i povrede dobijene u borbama. Njena izuzetna lekovitost, obzirom da je jedan od najjačih prirodnih antibiotika, antimikotika i antiseptika, svrstava je i danas na prvo mesto, kao kraljicu među lekovitim biljem.
Žalfija je višegodišnja biljka toplog podneblja, račvastog, drvenastog korena koji duboko prodire u zemljište te je vrlo otporna na sušu. Mladi izdanci su svetlozeleni do ljubičasti, prekriveni ređim ili gušćim dlačicama sivobele boje. Listovi su svetli, s obe strane obrasli dlačicama. Cvet ja klasast, ima 2 do 8 cvetova, plave, ružičaste ili bele boje, vrlo prijatnog mirisa koji privlači pčele.
Eterično ulje se nalazi u celom nadzemnom delu biljke, a najviše u listovima. Životni vek žalfije je 5 do 7 godina. Početni razvoj je vrlo spor, retko cveta u prvoj godini, a u drugoj procveta vrlo rano. Visoke dnevne temperature pogoduju rastu i nagomilavanju eteričnog ulja. Zime bez snega, uz jače golomrazice, mogu u kontinentalnim krajevima zemlje naneti veće štete mladim biljkama pa ih pred zimu valja preventivno zagrnuti. Žalfija se direktno seje ili se sadi proizvedeni zasad. U rano proleće, najkasnije do sredine marta se seje jer dugo niče i za početni rast treba joj puno vode.
Zeleni delovi služe za dobijanje eteričnog ulja. Kosi se ili seče makazama na visinu 8 do 10 cm od zemlje. Pokošeni zeleni delovi se osuše. U prvoj godini žalfija se prvi put kosi tek u julu, a početkom oktobra drugi put.
Širok je spektar patogenih organizama koje ova biljka uništava pa se stoga koristi u lečenju upornih bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija grla, bešike, creva, bubrega itd. Ono što je takođe karakteristično je to da ne stvara rezistenciju kao što je slučaj sa sintetičkim antibioticima. Treba je uzimati, dozirano po potrebi i uz savet stručnog lica. Nije preporučljiva za trudnice, dojilje i epileptičare.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Vecteezy
