Legenda o žalfiji vezana je za Devicu Mariju, koja se, bežeći sa malim Isusom od Iroda, skrivala u njenim grmovima. Zato se ona smatra biljkom koja donosi večni život, a narod spominje njenu moć i u lečenju, te veruje da štiti od zla i pomaže kod teških porođaja, zbog čega je i posvećivana na praznik Marijina uznesenja. Poslovica kaže – “Zapreti li smrt, po žalfiju u vrt”.
Žalfija ima raznoliku namenu, najčešće za dobijanje eteričnog ulja. Čaj od žalfije služi za obloge za rane kao i za ispiranje usta i grla radi dezinfekcije. Upotrebljava se u kozmetičkoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Ima jak fiziološki uticaj na vitalne organe čoveka.
Žalfija je višegodišnja biljka, račvastog, drvenastog korena koji duboko prodire u zemljište i vrlo je otporna na sušu. Mlada biljka ima zeljastu stabljiku koja kasnije pri dnu odrveni. Mladi izdanci su svetlozeleni do ljubičasti, prekriveni ređim ili gušćim dlačicama sivobele boje, listovi su svetli, s obe strane obrasli dlačicama. Cvet ja klasast, sastoji se od 2 do 8 cvetića plave, ružičaste ili bele boje, vrlo prijatnog mirisa koji privlači pčele. Seme zadržava klijavost 3-4 godine. Eterično ulje se nalazi u celom nadzemnom delu biljke, a najviše u listovima.
To je biljka toplog podneblja, životni vek joj je 5 do 7 godina. Početni razvoj je vrlo spor, retko cveta u prvoj godini, a u drugoj procveta vrlo rano. U uslovima kontinentalne klime, cvetanje započinje početkom maja, a traje do kraja juna. Plodovi vrlo sporo sazrevaju, tek u avgustu, a berba je otežana zbog osipanja semena. Visoke dnevne temperature pogoduju rastu i nagomilavanju eteričnog ulja. Zime bez snega, uz jače golomrazice, mogu u kontinentalnim krajevima zemlje naneti veće štete mladim biljkama te je u prvoj godini valja zaštititi malčom. Dobro podnosi sušu, ali mlade biljke iz direktne setve za početni rast zahtevaju prilično vlage. Nije osetljiva na kvalitet zemljišta, ipak najbolje rezultate daje na toplim humusnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom.
Žalfija se razmnožava direktnom setvom ili se sadi proizvedeni zasad. U rano proleće, najkasnije do sredine marta obavlja se direktna setva, jer dugo niče i za početni rast treba joj prilično vode. Presađuje se u julu ili u jesen. Zeleni delovi žalfije služe za dobijanje eteričnog ulja. Pokošeni zeleni delovi se osuše, listovi se izdvoje trljanjem i ventiliranjem, a otpad se upotrebljava za destilaciju eteričnog ulja. U prvoj godini žalfija se prvi put reže tek u julu, a početkom oktobra drugi put. Višegodišnja žalfija prvi put se „šiša“ u maju, drugi put krajem septembra, a lepih jeseni moguće je i treće skraćivanje, što zavisi od izgleda biljaka. Na većim površinama, ako se proizvodi isključivo za destilaciju eteričnog ulja, kosi se jednom, početkom jula, kada su biljke u punom cvetanju. Za porodične potrebe odrezane grančice suše se kao origano.
Piše: Svetlana Mujanović
