Nakon zimskog perioda, priroda se budi i ovo je period kada počinje vegetacija. Biljke nastavljaju svoj rast i razvoj. Kojom će se dinamikom razvijati zavisi najviše od temperature vazduha. Padavina je bilo dovoljno i situacija sa nakupljenom vlagom (od 310l/m2) u zemljištu je dosta dobra. Znatno bolja u odnosu na prošlu godinu.
Dobra je obezbeđenost zemljišta vlagom i do 90 cm dubine. Sve padavine tokom zimskog perioda su od velike koristi, kako bi se napravila zaliha zimske vlage, koju usevi mogu da koriste i tokom vegetacije. Sve padavine i u narednom periodu biće od velike koristi kako bi đubrivo koje je uneto prihranom ozimih useva postalo dostupno, kada je napotrebnije biljkama.
Što se tiče mera nege kao što je valjanje, većinu pregledanih useva pšenice bilo bi korisno povaljati. Međutim, to zavisi od stanja useva i zemljišta, kao i od fenofaze useva.
Još uvek je teško proceniti bujnost i gustinu useva i da li će biti potrebno primeniti regulatore rasta. Treba dobro proceniti na kojim parcelama je potrebno primeniti regulatore rasta, voditi računa o sorti, sklopu, predusevu, vremenu setve, stanju useva i sl. Ono što je važno je vreme njihove primene. Najbolji efekat se postiže kada se primene od pojave druge internodije. Rana primena je efikasnija, jer je čvrstina i debljina prve dve internodije od najveće važnosti za otpornost na poleganje.
Ove godine je povoljnija situacija što se tiče ravnanja zemljišta. Mnogi proizvođači su poravnali svoje njive. Sve njive koje nisu poravnate, trebalo bi što pre poravnati, tj. zatvoriti „zimsku brazdu”, kako bi se bolje sačuvala vlaga u zemljištu i ravnomernije upijalenove padavine. Svakako da sa obradom treba sačekati da se zemljište dovoljno prosuši, kako ne bi došlo do zbijanja i kvarenja strukture zemljišta. Zemljište može da se obrađuje i ukoliko je smznut samo plići površinski sloj.
U svakom slučaju ne bi trebalo da se čeka proleće sa zatvaranjem „zimske brazde”, za ravnanje zemljišta i usitnjavanje grudvi. Na ovaj način imamo pred setvu već pripremljeno zemljište koje, nakon đubrenja, jednim prohodom bude spremno za setvu. To je naročito korisno ukoliko imamo nedostatak padavina u proleće. Na taj način čuvamo nakupljenu vlagu i ne isušujemo zemljište sa više prohoda. Dobre zalihe zimske vlage su jedan dobar preduslov za proizvodnju i pružaju nam nadu za jednu uspešnu proizvodnu godinu.
Piše: Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin
