U našim klimatskim uslovima za visoke i stabilne prinose plodova dobrog kvaliteta, voćkama tokom vegetacije valja obezbediti različite količine vode. U aprilu im treba 40 do 60 ml, u maju 70 do 100, u junu 90 do 120, u julu 110 do 130, avgustu 100 do 130, i u septembru 50 do 60 ml.
U praksi se primenjuje zalivni režim, tj. određivanje vremena zalivanja prema vlažnosti zemljišta, stanju voćaka i kritičnim periodima u fazama njihovog rasta, spoljašnjim promenama ili unutrašnjim fiziološkim pokazateljima koji se dobijaju raznim merenjima. Takođe se može primenjivati zalivni režim po vodnom bilansu i po turnusima.
Ovo je često komplikovano pa voćari najčešće primenjuju zalivni režim prema kritičnim periodima u odnosu na vodu, jer je postupak najjednostavniji. Voćke najviše troše vodu od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova, pa im je tada i najpotrebnija. Kritične faze razvoja, u odnosu na vodu su cvetanje, intenzivno obrazovanje listova, porast mladara, obrazovanje zametaka i porast plodova. Za naše uslove preporučuju se odgovarajuće šeme zalivanja.
Prvo zalivanje se, po potrebi, obavlja desetak dana posle cvetanja i to samo kada je proleće sušno, a zima bila oskudna u padavinama. Poslednjih godina se u našim voćnjacima ono preskače, jer obično u zemljištu ima dovoljno vlage koja se najčešće potroši do sredine juna kada je neophodno i prvo zalivanje. Nekih godina se i ono preskače, i voćke se prvi put navodnjavaju početkom jula, u vreme najvećeg porasta vegetativnih organa kada se obrazuju i cvetni pupoljci za narednu godinu.
Drugo zalivanje se obavlja početkom avgusta za porast plodova koji za berbu stižu krajem ovog meseca i tokom septembra, dok se treće zalivanje praktikuje samo kod sorata jabuka i krušaka za zimsku potrošnju i radi se 25 do 30 dana pred berbu.
Po ovoj šemi voćnjaci se zalivaju svakih 25 do 30 dana tokom letnjih meseci. Ovaj zalivni režim odgovara zasadima na težim zemljištima koji se navodnjavaju brazdama i kišenjem kada se prokvašava sloj zemljišta dubine 80 do 100 cm. Na lakšim zemljištima kišenjem i sistemom kap po kap se voćke zalivaju u više navrata. Praktično, za svaki voćnjak, u zavisnosti od uslova, potrebno je utvrditi posebnu šemu zalivanja.
Površinsko navodnjavanje
Razni proračuni su pokazali da za svaku voćku – u zavisnosti od vrste starosti, podloge, sorte, gustine zasada, doba vegetacije i tipa zemljišta – treba svakodnevno obezbediti 10 do 100 l vode. U voćnjacima se najčešće primenjuje površinsko navodnjavanje, a ono može biti potapanjem, prelivanjem, brazdama, veštačkom kišom i sistemom kap po kap.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
