Tokom leta je broj insekata najveći. Ali, kada jesen donese hladnije dane, čini nam se da su insekti nestali. Sve ih manje vidimo, čujemo i osećamo, ali je to samo privid. Nadolazeća zimska pauza je milionima godina zapisana u genima insekata. Radi se o zapanjujućoj sposobnosti preciznog prepoznavanja i reakcije insekata na sezonske promene koje utiču na njihovu aktivnost.
Prilikom pada temperature usporavaju se metabolitički procesi i kretanje. Posebno to važi kod priprema za zimski opstanak, koje nisu prvenstveno zasnovane na osnovu varljivog snižavanja temperature okoline, već su pod uticajem pouzdanijeg skraćivanja dnevne svetlosti pred kraj leta.
Zamka blage zime
Tokom uobičajene genetski raznovrsne faze mirovanja, u obliku jajašaca, larve ili imaga, insekti povećavaju sopstvenu otpornost prema hladnoći time što snižavaju svoju tačku smrtonosnog smrzavanja tečnosti u ćelijama. Tada ne rastu, ne razmnožavaju se, već troše minimalne količine energije stečene tokom leta. Imaju, čak, gotovo neverovatnu sposobnost da svoje srodnike mirisom obaveštavaju i o povoljno odabranom skloništu u kori drveta, biljnim ostacima, površinskom sloju zemljišta, ili u građevinskim objektima, čime se njihova brojnost na tim mestima naglo povećava.
Zima predstavlja jedan od presudnih perioda za opstanak insekata. Sasvim je izvesno da jaki mrazevi tokom dužeg zimskog perioda bez snežnog pokrivača, mogu vrlo nepovoljno uticati na opstanak insekata i njihov broj. Tada može doći do bržeg trošenja energetskih rezervi. Zato insekti ulaze u pripremnu fazu koja im omogućuje da zaustave svoj razvoj i smanje aktivnost. Mnogi insekti tada aktiviraju biohemijske procese, smanjujući količinu vode u svom telu i stvarajući posebna hemijska jedinjenja, koja snižavaju tačku zamrzavanja ćelija.
Ali, produžetak visokih temperatura do novembra nagoveštava pojavu blage zima, kakvu sada najavljuju meteorolozi, predstavlja još veću opasnost za insekte. Povećane zimske temperature mogu podstaći insekte na brže trošenje energije u rezervama namenski stvorenih tokom leta. Moguće je da u rano proleće počinju da se bude i da izlaze iz svojih skloništa pre pojave cvetova na biljkama, čime ostaju bez hrane. Ukoliko, pak, dođe do pojave povoljnih prolećnih uslova, insekti se brže razmnožavaju, povećaju napade na mlade biljke i prave veće štete tokom vegetacije.
