Ako nikada niste čuli za mesto Lopare, da znate da se nalazi između Tuzle i Bjeljine. Legenda kaže da je ime dobilo po loparu kojim se nekada iz furune hleb vadio, a napravio ga je u to vreme čuveni majstor. U tom mestu Zdenka Mitrović ima privatno komercijalno gazdinstvo, na kom se bavi proizvodnjom, ne hleba, nego sira od kravljeg i kozijeg mleka.
– Oko 15 godina se bavimo time i uključena je cela porodica. Mi imamo svoje krave koje su na pašnjacima do kasne jeseni. Ne hrane se premiksima, niti sa silažom. Sto posto prirodna hrana – od dobre i zdrave hrane, dolaze i odlični sirevi, ocenjeni ocenom ekstra kvaliteta.
– Sirevi su ocenjeni ocenom ekstra kvaliteta, a ispitani su u Banja Luci na Tehnološkom fakutletu kao i u Sarajevu. U procesu su zaštite geografskog porekla i očekujemo da će to biti završeno do kraja godine. Takođe, smo i u procesu brendiranja. Ponosni smo na sireve koji su prepoznatljivi ne samo u našem regionu već i šire – do prepoznatljivosti došli su napornim dugogodišnjim radom i već pomenutim kvalitetom.
– Boga mi trebalo je nekoliko godina da bi se došlo do ovoga danas. Kvalitet i reklama su učinili svoje tako da nas narod prepoznaje i traži. Imamo dve vrste sira – majevički dimljeni punomasni sir. To je sir sa kajmakom. Znači, u procesu proizvodnje ne skida se kajmak sa mleka. On ide na kuvanje, pasterizuje se, pa u cediljke na ceđenje. Kad odstoji dva, tri dana ide na dimljenje – dimi se, naravno, na bukovom drvetu, onom koje je i najbolje za te stvari.
– Dimi se na bukovom drvetu, otprilike tri do četiri sata treba da se nadimi. To je neki prosek. Posle toga je najbolje da odstoji nekoliko dana. Sve što duže stoji to je bolji. Zatim ide na vakumiranje i pakovanje. Rok upotrebe je dva meseca od otvaranja vakuum pakovanja. Dimljeni sir pravimo klasični, sa vlašcem, ljutom paprikom, origanom, bosiljkom, maslinama i mirođijom – osim dimljenog tu je i Zarac, nešto kao mala lepinja od mladog sira.
– Zarac sir, ovaj koji izgleda kao mala lepinja, se pravi od mladog sira malo je kiselkastog ukusa i njegov proces proizvodnje traje od sedam do deset dana. Proces ide od dobijenog mleka, pa dok mleko ukisne, prokisne, onda se napravi sir mladi, koji mora da odstoji. Njega pravimo sa belim lukom, klasični i ljuti – a za jedan sir od kilogram i 700 grama iskoristi se 12 litara punomasnog mleka sa kajmakom, zbog čega i jesu tako ukusni.
– Za jedan masni sir od kilogram i 700 grama ide 12 litara mleka punomasnog sa kajmakom. Posle ga sečete na četvrtine i pakujete. A za Zarac, uh, od kilogram mladog sira dobije se tri pogačice. Za kilogram mladog sira vam treba osam do deset litara mleka. Pa, sad vidite koliko je to mleka za ta taj paket koji mi prodajemo od šest pogačica – sve ovo je moguće jer imaju svoje krave i svoju pašu, da nije tako ne bi se isplatilo, već bi bili na gubitku.
– Isplativo jeste kada imate čitavu manufakturu kao što je mi imamo. Mi imamo krave, hranu za njih, ne kupujemo ništa. Znači, možemo da zaradimo jednu lepu platu. Ali, ako morate da kupujete hranu za stoku onda se ne možete uklopiti u priču. Već ste na gubitku – rekla je Zdenka Mitrović za Dobro jutro.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
